Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Očuvati slojevito graditeljsko nasleđe Almaškog kraja

31.10.2021. 09:27 09:29
Piše:
Foto: Dnevnik/ R. Hadžić

Almaški kraj je pre dve godine Odlukom Vlade Republike Srbije utvrđen za prostornu kulturno-istorijsku celinu, a Zavod za zaštitu spomenika kulture nedavno je odabrao firme koje će izraditi urbanističko-arhitektonski projekat za uređenje tog prostora površine 22,58 hektara.

Pribavljanje tehniče dokumentacije, neophodne za revitalizaciju dela grada, koji predstavlja sam početak Novog Sada, koštaće 97,6 miliona dinara, a ugovor će biti zaključen s novosadskom firmom “DBA”, koja je na tenderu učestvovala s preduzećima “Vojvodinaprojekt”, “KLM inženjering TM” i “Andzor nženjering”  iz Novog Sada i “Intellinea” iz Beograda. Odabrani projektanti će svu dokumentaciju, elaborate, nacrte, idejna rešenja i projekte morati da završe za najviše 400 dana od uvođenja u posao.

Almaški kraj nastao je između 1716. i 1718. godine, kada su se stanovnici sela Almaš naselili na močvarnom području, ispresecanom, barama i rukavcima u blizini Petrovaradinskog Šanca. Prvobitne ulice uočljive su već na mapi grada iz 1745. godine, dok su ostale, formirane tokom 19. veka. Autentična urbana matrica i parcelacija vidljiva je i na planu Novog Sada iz 1877. godine, a taj karakterističan splet krivudavih i uskih ulica, promenljive širine, posledica je gradnje kuća između vodenih tokova, bara i rukovaca.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture navode da je ta prostorna celina značajna zbog sačuvane celovitosti istorijske urbane matrice, dokumentovanja arhitektonskih i istorijsko-umetničkih vrednosti slojevitog graditeljskog nasleđa, kao i očuvanog kontinuiteta nastanjivanja, kao i privrednog, naučnog, kulturnog, duhovnog i društvenog života u Vojvodini.

Obnova fasada već je započela i, kako je svojevremeno najavljeno, planirano je da se tokom narednih pet godina iz budžeta Grada i Pokrajine opredeli blizu dve milijarde dinara za kompletno sređivanje tog dela Novog Sada.

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada Siniša Jokić objasnio je, na nedavno održanoj međunarodnoj konferenciji o kulturnom nasleđu u Svilari, da je Pokrajinska vlada izdvojila 100 miliona dinara za izradu kompletne projektno-tehničke dokumentacije, kako bi se u narednih nekoliko godina rešili svi problemi, poput infrastrukure, kanalizacione i vodovodne mreže, popločavanja ulica, sređivanja fasada, osvetljenja, info tabli. On je tom prilikom podsetio da iza proglašenja za kulturno-istorijsku celinu stoji višedecenijski rad i saradnja Zavoda, Udruženja „Almašani”, kao i građana, škola, fakulteta, Arhiva i Muzeja.

- Sve to je neohodno da bi Almaški kraj postao rezidencijalni deo Novog Sada i turistički centar na kulturnoj mapi Evrope i sveta - napomenuo je Jokić. - Želja nam je da kroz višegodišnja ulaganja svih relevantnih institucija, uz saradanju sa građanima, kompletno rekonstruišemo taj kraj i tom delu grada vratimo ambijentalne vrednosti iz 19. i 20. veka.

Procedura za usvajanje novog Plana generalne regulacije Almaškog kraja je u toku i letos je taj dokument bio na javnom uvidu.

Osnovna ideja uređenja Almaškog kraja je očuvanje svih karakteristika ambijenta i njegove vrednosti, što podrazumva nasleđe urbane matrice - pravaca, širine ulica i mikro trgova, s postojećim regulacionim i građevinskim linijama.

Urbanističko rešenje će, kako se očekuje, unaprediti zatečeno stanje, podizanjem kvaliteta javnog prostora i inovativnim saobraćajnim rešenjima, na mestima gde je to moguće, što podrazumeva i usporavanje saobraćaja.

Obnova kompletne infrastrukture podrazumeva rekonstrukciju vodovoda i kanalizacije, elektroenergetskih instalacija s javnim osvetljenjem, kao i telekomunikacionih sistema i mašinskih instalacija. Urbani mobilijar mora biti usklađen i s ambijentalnim vrednostima Almaškog kraja, a u planu je postavljanje klupa, uključujući i onih sa solarnim panelima i punjačima, kao i držača za bicikle, ali i elemenata koji će prikazati kulturno nasleđe, te različitih tabli i turističkih obeležja...

Projektanati bi prilikom osmišljavanja prostora trebalo da akcentuju mikroceline umetničkim instalacijama, elementima vizuelne komunikacije i signalizacije, turističke i digitalne, s tim da javne površine moraju biti dostupne svima, bez prepreka u kretanju.

Kako se može primetiti planirano je sređivanje svih javnih površina. a posebnu pažnju trebalo bi posvetiti uređenju mikro trgova - platou ispred porte Almaške crkve, te onom na uglu Ulice Petra Kočića i Sterijine, zatim južnom delu Ulice Zemljane ćuprije, delu Đorđa Rajkovića i Save Vukovića, kod spajanja s ulicama Zlatne grede i Skerlićeve, kao i proširenju u Ulici Matice srpske, ispred kuće Hadžijevih. Te su površine namenjene za dominantno pešačka kretanja i odmor, a nepohodne kolske komunikacije planirane su u istom nivou ulica. U okviru tih celina obavezno je parterno i pejzažno uređenje, s tim da je moguće postavljanje fontana, česmi, kao i umetničkih spomeničkih skulptura, ali, kako je u projektnom zadatku navedeno, bez formiranja parking prostora.

Plan generalne regulacije, čije je usvajanje u toku, predviđa očuvanje zelenila, kao i uređivanje, odnosno ozelenjavanje nekoliko slobodnih površina - platoa ispred porte Almaške crkve i na uglu ulica Petra Kočića i Sterijine, te južnog dela Zemljane ćuprije, proširenja u Ulici Matice srpske, kao i dela Đorđa Rajkovića. Očuvanje i unapređenje zelenog fonda navedeni su i kao smernica za projektante i postojeće drveće trebalo bi sačuvati i zaštititi. Osim toga, saobraćajnice su slabo ozelenjene, drvoredi proređeni i neujednačeni po kvalitetu i vrsti, pa bi projektom pejzažne arhitekture to trebalo rešiti, s tim da ulice šire od 15 metara mogu imati dvostrane drvorede, dok su u užim predviđeni samo s jedne strane. Budući da ulična proširenja predstavljaju posebnu vrednost Almaškog kraja, trebalo bi ih dopuniti listopadnim drvećem, žardinjerama i urbanim mobilijarom, te da će tako uređeni prostori omogućiti okupljanje i odmor stanovnicima.

Jovana Vukašinović

foto: R. Hadžić

Pozemna garaža garaža u kompleksu Matice srpske

Gradski urbanisti ostavili su mogućnost za gradnju podzemne garaže u okviru kompleksa Matice srpske,  a predviđeno je da raskršće ulica Marka Miljanova, Đorđa Rajkovića, Zemljane ćuprije i Milana Rakića, bude pretvorno u klasičnu četvorokraku raskrsnicu.

Nove stambene ili poslovne zgrade, s najviše spratom i potkrovljem mogle bi da budu izgrađene u nekoliko ulica: Matice srpske, Miloša Obilića, Milana Rakića i Sterijinoj. Porodično stanovanje planirano je i u Ulici Marka Nešića, odnosno tu će biti niz stambenih objekata, dok je poslovna zgrada visine do dva sprata predviđena na Trgu Marije Trandafil 4.

Piše:
Pošaljite komentar