Obeležen vek i po prve karlovačke Srpske čitaonice

Svečanosti u najstarijoj srpskoj gimnaziji prethodilo je polaganje venca na grob osnivača čitaonice, uglednog karlovačkog trgovca Jovana Popovića Zubana, kao i otvaranje dveju izložbi u prostorijama sadašnje biblioteke i čitaonice, koja nosi ime Branka Radičevića.

– Vek i po prve Srpske čitaonice u Sremskim Karlovcima je veliki jubilej, ne samo ovog mesta nego, usudio bih se da kažem, i čitave srpske kulture – rekao je preksinoć direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu i počasni predsednik odbora proslave Dragan Kojić. – U Srpskom Sionu relativno je kasno u odnosu na Novi Sad, Vršac, Irig, Pančevo i druga mesta, osnovana prva Srpska čitaonica, a razlog je jednostavan – u njima su  već postojale biblioteke zatvorenog tipa za širu čitalačku publiku, poput Mitropolijske biblioteka iz 1706. godine, te biblioteke Karlovačke gimnazije i Bogoslovije.

Srpska čitaonica osnovana je 7. aprila 1868. godine. Sva prava i dužnosti članova, kao i ustrojstvo te ustanove, sadržani su u njenom ustavu iz te godine. Član čitaonice po tom ustavu mogao je biti svaki građanin Karlovaca, bez obzira na naciju i jezik, pod uslovom da nije bio pod istragom ili bez građanskih prava.

Prva Karlovačka Srpska čitaonica, naglasio je Kojić, na kraju 1868. imala je fond od 600 knjiga i 106 članova, što u poređenju sa sadašnjih 23.600 knjiga i oko 900 članova u proseku, ukazuje na znatan napredak i razvoj. Od 1. juna 2015. godine biblioteka se, zahvaljujući lokalnoj samoupravi, koja je zaslužna, kako je Kojić rekao, i za organizovanje proslave jubileja, preselila u novi prostor, koji je višestruko veći nego doskorašnji u Ulici karlovačkih đaka.

Predsednik opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković je istakao da je obaveza lokalne samouprave da obeleži vek i po od osnivanja prve Srpske čitaonice, i podsetio na tradiciju srpskog bibliotekarstva od jednog milenijuma, koja započinje osnivanjem prvih manastira u 12. veku.

Prema rečima direktora Arhiva SANU i autora knjige o prvoj Srpskoj čitaonici u Karlovcima dr Žarka Dimića, čitaonicu je, uz veliku pompu, 1868. otvorio veliki pobornik čitalačkog pokreta Laza Kostić. Menjala je nekoliko lokacija od tada, a njenim zlatnim dobom može se nazvati period do Prvog svetskog rata. 

– Najznačajniji događaj koji je organizovala, osim koncerta i raznovrsnih nastupa, bio je prenos posmrtnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo – kazao je Dimić. – Desetak godina nakon Srpske čitaonice osnovana je i Ratarsko-zanatlijska čitaonica, a posle i Hrvatska čitaonica, tako da su u jednom periodu u Sremskim Karlovcima radile tri, što govori o nivou pismenih ljudi varoši. Svakako valja naglasiti činjenicu da je ta, kao i mnoge druge ustanove i institucije u Karlovcima,  stvorena iz yepa običnih ljudi, što je danas redak slučaj, čime je taj događaj još značajniji.

Veliki jubilej bio je prilika da se zaslužnima za razvoj čitalaštva u Karlovcima uruče priznanja, a akademiji su, između ostalih, prisustvovale značajne ličnosti srpske književnosti i kulture, kao što su pesnik Pero Zubac, književik i scenarista Milovan Vitezović, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Živorad Ajdačić i drugi.

U programu su učestvovali glumci Gordana Đurđević Dimić, Aleksandar Matić i dramski studio Karlovačke gimnazije.

Z. Milosavljević

Projekat „Javni interes u Sremskim Karlovcima“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“.Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne uzražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat