Obeležen Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge

Tom prilikom, građani su se upoznali sa ličnim pričama bivših zavisnika, fotografisali su se sa „Preventovim” sloganom „Podrži, ne kažnjavaj!” i oprobali se u igrici „Ne radi se, čoveče”. Akciju je podržala Gradska uprava za zdravstvo.

- Već petu godinu obeležavamo ovaj dan pod sloganom „Podrži, ne kažnjavaj” kao deo svetske kampanje koja se održava u 200 gradova širom sveta, odnosno u stotinu država - kaže predsednik „Preventa” Nebojša Đurasović. - Taj slogan sa sobom nosi poruku da je potrebno promeniti politiku prema drogama, uvesti humaniji pristup koji je orijentisan na javno zdravlje. Oni koji donose odluke o politikama u vezi sa drogama treba da pristupe ovom problemu sistematičnije, da ulože novac u prevenciju i pomoć ljudima koji su u problemu, a ne samo u zaplene, zatvaranje i zatvorske kazne.

„Prevent” ove godine obeležava 15 godina postojanja i rada u pomenutom kontekstu, što je dovelo Novi Sad na najnižu lestvicu u državi po statistici zavedenih koji su oboleli od Hepatitsa C, kao i do činjenice da u našem gradu nema zavisnika obolelih od HIV-a.  S druge strane, štićenici „Zemlje živih” dokaz su da izlečenje od bolesti zavisnosti postoji, stoga su sa prolaznicima razgovarali i pokušavali da im skrenu pažnju da se nikad ne zna ko je sledeći, ali i da nisu sami u problemu.

- Pokušavamo da radimo preventivno, odnosno da utičemo na mlade, da im probudimo svet o tome koje su štetnosti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i da ne uđu u taj problem - objašnjava vaspitač u „Zemlji živih” Dejan Zekovski. - Imamo tri muške i jednu žensku komunu, u kojima je oko 90 štićenika. Za ovih 13 godina imamo dosta dobrih rezultata. Do sada je kroz komune prošlo oko 3.000 štienika, a preko 80 odsto ljih je ostalo do samog kraja.

Jedan od bivših zavisnika je i Đorđe Petrović iz Sremske Palanke koji je u zajednici već dve godine, a do kraja programa mu je ostalo još četiri meseca. Sada se oseća dobro i srećan je što je shvatio da može da uživa u svakodnevnim stvarima bez potrebe za izmenjenim stanjem svesti.

- Rešio sam da dođem u zajednicu jer mi se u jednom momentu sve srušilo, posustao sam i bio sam pred smrt, a umorio sam se od tog narkomanskog, jezivog života - priseća se Đorđe. - Sve me je slomilo i silom prilika, uz podršku porodice i dragih ljudi, potražio sam pomoć u zajednici „Zemlja živih”. Moja poruka je da rešenje stvarno postoji, potrebna je samo čvrsta volja da se zavisnik izbori sa tim. Pod prisilom nema pomoći.

L. Radlovački