Novosadski knjižar Radmilo Mulić: Hrana za dušu leži u stranicama knjiga
Novosadski knjižar Radmilo Mulić nekadašnji je direktor bivše najveće izdavačke kuće „Nolit” u Beogradu, koja je brojala 60 knjižara. Pre više decenija došao je u Novi Sad, želeći da oplemeni novosadsku kulturnu scenu, a poslednje 32 godine ima knjižaru „Mala velika knjiga”, koja radi pod krovom Pozorišta mladih.
Koliko se današnja kultura razlikuje od negdašnje?
– Prvo moramo da vidimo koliko ima nepismenih i „pink opismenjenih” građana, a onda da se zapitamo zašto smo podlegli tim manirima. Ali i koji su nam prioriteti. Knjiga je proizvod ljudskog duha. Tokom pandemije koronavirusa, prvo su pustili u rad kioske sa hranom. Stoga sam na prozoru knjižare istakao informaciju da mi prodajemo hranu za dušu. Pa neko voli ćevape, a neko knjige. I imali smo ljude koji su želeli da ulažu u sebe.
Da li ste se školovali za knjižara?
– Nisam se školovao da budem knjižar, ali se ovim poslom bavim preko 50 godina. Sa nekih 18 godina osnovao sam Studentski kulturni centar, a nakon trogodišnjeg vođenja, našao ishodište u knjizi. Ovo mi je treća knjižara, a prvu sam otvorio davne 1979. godine u Fruškogorskoj ulici, kada sam doneo i stari zaboravljeni običaj, a to je da vas, kada ulazite, ne dočekuju za tezgom i pitanjem: „Šta treba?”. Mišljenja sam da treba pustiti ljude da istražuju.
Koji je najznačajniji period u vašem životu?
– Imam troje dece, pa je sigurno njihovo rođenje jedna od najvećih radosti koje čovek može da doživi. Sad su oni veliki, svoji ljudi i imaju svoje porodice. A kako vreme prolazi, sve više dolazim do zaključka da je u životu veoma bitna solidnost. Nikada nikog nisam pokušao da prevarim, jer smatram da je bitno kakav ste čovek prema drugima. To je moj uspeh.
I. Bakmaz