Novosadski Barstrong pobedio u takmičenju Ja imam talenat

Novosađani su nastupom uz interesantnu koreografiju, demonstrirajući vežbe uličnog treninga, nadmašili ostalih 11 takmičara i sa sobom kući poneli automobil, koji su kao pobednici dobili od produkcije. Ni dan nakon proglašenja nisu krili uzbuđenje i zahvalnost publici što su baš njih ocenili kao najtalentovanije u Srbiji.

“Drago nam je da je publika izabrala zdravu sportsku ideju, a posebno nam je dirljivo što je publika prepoznala koliko smo mališana usrećili pokazavši im pravu stranu ulice i kako da kvalitetno i besplatno utroše slobodno vreme, a još mnogo klinaca i klinceza ćemo izvesti na pravi put“, rekao nam je lider „Barstronga” Srđan Arsenović, dodavši da su od samog početka verovali u pobedu, te da se njihov trud isplatio.

U šali nam je rekao da će „pežo 208”, koji im je kao pobednicima pripao, podeliti na ravne časti.

„Zajedno ćemo ga prvi put provozati, ali se nismo još dogovorili ko će biti njegov vlasnik, šalimo se kako će svakom ponaosob otići po neki deo automobila“, rekao nam je kroz smeh njihov lider.

„Barstrong” ekipa je svaki svoj nastup na takmičenju pripremala ozbiljno i dugo, i svaki od njih nosio je neku poruku i imao za cilj da mlade podstakne na fizičku aktivnost umesto prepuštanja porocima. Kako su nam rekli, nekad im je priprema bila veoma naporna, zbog obaveza koje kao učenici, studenti i radnici imaju.

„Radili smo to iz ljubavi i ispunjavala nas je ta povratna emocija kada nekog motivišemo ili nekom pomognemo – da li kroz naše humanitarne akcije ili kroz neku sitnicu, pokazujući klincima neku foru s treninga ili im dajući savet kako da pravilno treniraju“, kazao je Arsenović, ističući da se često dešavalo da do kasnih noćnih sati uvežbavaju koreografiju za takmičenje, a da ujutru idu u školu, na predavanje ili posao.

„U OŠ „Đura Daničić” smo, kada se nastava i zakupljeni termini za treninge završe, uvežbavali koreografiju svako veče do kasno. Obrad Ostojić i Miloš Bogdanović su nam omogućili korišćenje te sale, gde smo sklapali razboje i vratila da bismo uvežbavali koreografiju i zbog toga smo im neizmerno zahvalni. I noćni čuvar nam je posebno bio simpatičan jer je pazio nekoliko puta da ne zaspimo“, dodao je Arsenović.

Zahvaljujući trudu, bez ijednog sponzora, oni su uspeli od svog imena da kreiraju brend. Kako su nam rekli, kada nešto ne bi uspeli da realizuju, u pomoć bi im priskakali porodica, rodbina, i prijatelji. Ipak, sami su uglavnom smišljali koreografije i pravili miks za muziku. Zahvalni su Radivoju Mračeviću iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa, Hemijskoj i Visokoj tehničkoj školi na podršci tokom takmičenja.

Ti momci poznati su gradski humanitarci i često prikupljaju pomoć za bolesne ili se priključuju nekim humanitarnim akcijama. Po rečima Srđana Arsenovića, plan im je da svoju popularnost iskoriste i dalje pomažu drugima.

„Planiramo da napravimo anketu i svojim humanitarnim akcijama prikupimo novac da sagradimo namenski park za vežbanje tamo gde ljudi izglasaju – neko mesto, grad, selo na teritoriji Srbije, ali da nastavimo lančano da motivišemo ljude, a posebno omladinu, stvarajući globalnu zajednicu“, kazao je taj mladić uz napomenu da nastavljaju da podižu svest o važnosti bavljenja fizičkom aktivnošću.

Jedan od njihovih narednih ciljeva je da ulični trening postane priznat sport, ali i da obore neke Ginisove rekorde. Iako su jedan svoj rekord svakako ovom pobedom u takmičenju oborili, ovi momci nastavljaju još jače da treniraju na ulicama Novog Sada.

V. Bijelić