NOVOSAĐANI: Sava Franović u naš grad doneo CVETNICE KOJE SE HRANE IZ VAZDUHA

Nakon pet godina, tokom kojih je sa kolegom Stahinjom Malinim odgajao, proizvodio i prodavao ove nesvakidašnje trajnice, poseduje plastenik u Čortanovcima, u kom ih testira, primenjujući naučna istraživanja, pristigla iz Argentine, Gvatemale...

Ove cvetnice razmnožavaju se deobom, a postoji 600 različitih sorti, od kojih je jedna, Kraljevska vazdušna biljka, zaštićena vrsta. Ljubitelji bilja i cveća mogu da ih priušte po ceni od 500 do 1.500 dinara, preko Instagram profila „Familia”, kao i u TC „Lupus”.

U kakvim uslovima žive i razvijaju se vazdušne biljke?

– One iz vazduha upijaju hranljive materije i vlagu. Pošto ih mi držimo u kućnim uslovima, neophodno je da ih orošavamo dva-tri puta nedeljno. Temperatura koja u stanu odgovara nama, takođe, prija i njima, a to je uglavnom od deset do 35 Celzijusovih stepeni. Mi smo ih u plastenicima držali i na šest stepeni zimi, ali i leti na 40. Rednovno ih testiramo.

Kako ste čuli za vazdušne i biljke i gde ih nabavljate?

– Sasvim slučajno sam čuo za njih. Pre pet godina moj drug je pri poseti Engleskoj uočio ove biljke u kafićima, pa mi je preneo utiske. Ja sam se setio Strahinje koji voli biljke i zajedno smo počeli da razvijamo posao. Jedna od linija nabavke je Gvatemala, a do njih smo došli veoma teško. Kada se ovde nekome obratimo za pomoć, niko ništa ne zna o njima, ni Ministarstvo, ni fakulteti. Sada jedna moja poznanica radi prvi diplomski rad na našim prostorima čija su tema ove biljke.

Koliko su ove biljke tema naučnih istraživanja?

– Trenutno radimo naučna istraživanja u saradnji sa Prirodno-matematičkim i Poljoprivrednim fakultetom. Oni preuzimaju, proučavaju i prevode istraživanja nastala u Argentini i Gvatemali, gde one i rastu, a mi ih primenjujemo na biljke. Zemlje u kojima rastu koriste ih i za procenu zagađenosti vazduha. Pošto takve biljke upijaju sve hranljive materije iz vazduha, isto tako apsorbuju i loše stvari. Postavljaju se i pored fabrika, te posle nekog vremena spaljuju. Uzorci iz njihovog pepela govore koliko u vazduhu ima, na primer, teških metala, te se ocenjuje stepen zagađenosti.

Tekst i foto: D. Klašnja