Novi talas – 40 godina kasnije

Međutim, moglo bi se reći da zauzima značajno mesto i u kulturi 21. veka. U brojnim knjižarama se mogu naći knjige o bendovima poput „Ekatarine Velike” i njihovim legendarnim članovima Milanu Mladenoviću i Margiti Stefanović Magi, a od prošlog meseca je čitalačkoj publici dostupna i knjiga Dušana Vesića „Bunt dece socijalizma”, čija promocija je održana i u Novom Sadu, u Kulturnoj stanici „Svilara”.

Novi talas je izrodio značajan broj muzičkih numera koje se slušaju i dan-danas. – Iza novog talasa je ostao veliki broj hitova – da se to nije desilo, mi bismo danas pričali o novom talasu kao o nekoj perifernoj kulturnoj pojavi, bez nekog naročitog značaja, čak i u okviru rok scene – smatra Vesić.

Kada se govori o novom talasu, najčešće se misli na muzički žanr, zasnovan na pank roku, koji su proslavili brojni bendovi, poput „Šarla akrobate”, „Ekatarine Velike”, „Pekinške patke”, „Laboratorije zvuka”, „Discipline kičme”, „Električnog orgazma” i mnogih drugih. Međutim, novi talas je bio mnogo više od muzičkog pravca, sa čim se slaže i sociolog dr Dušan Ristić.

– O novom talasu se može govoriti kao o potkulturi, odnosno o potkulturnom pokretu, koji je na različite načine artikulisan, ali je, kako na globalnom nivou, tako i na prostoru bivše Jugoslavije, on označavao specifičnu vrstu kreativnog pristupa u umetnosti, posebno u muzici. Kao potkulturni pokret, predstavljao je alternativu tadašnjoj dominantnoj omladinskoj kulturi – navodi Ristić.

On ističe da je novi talas vremenom postao neka vrsta muzičkog nasleđa koje je i danas prisutno u domaćoj muzici.

– Uticaj novog talasa se može primetiti kroz tekstove i muziku nekih aktuelnih domaćih bendova i on je, čini se, postao neka vrsta muzičkog nasleđa koje je prisutno čak i bez eksplicitnog pozivanja na njega – kaže Ristić. – Trajanju novotalasne muzike takođe doprinosi to što je, uprkos različitim ocenama kvaliteta, uspela da na specifičan način artikuliše neka „vanvremenska” pitanja s kojima se suočava bar deo novih generacija mladih.

Decenijama kasnije, novi talas je i dalje deo naše kulture i inspiracija mnogim mladim ljudima da uplove u svet muzike. Međutim, kada su u pitanju spekulacije o eventualnom pojavljivanju novog „novog talasa” u budućnosti, Dušan Vesić nije optimističan.

– To su bile specifične društvene okolnosti, specifični društveni uslovi u kojima se to desilo. Mi smo tad živeli u sistemu koji je bio reklamiran kao najbolji na svetu i prirodno je da smo imali neki odnos prema njemu i ceo novi talas je izašao iz te korelacije. Ne bi bilo novog talasa da taj sistem nije bio takav kakav je bio. (...) Možda i neke druge okolnosti proizvedu neki drugi novi talas, ali ja nešto nisam baš optimističan. Danas ima nepravde više nego ikad, a nema pesnika koji bi je opisao i na neki svoj način se borio protiv nje – uveren je Vesić.

Bilo da se istorija ponovi i budućnost iznedri novi kulturni pokret tog kalibra ili svet krene unapred bez osvrtanja, čini se da je novi talas duboko ukorenjen u našu kulturu i da će još dugo biti inspiracija novim mladim generacijama. Možda će se, upravo iz tog razloga, jednog dana pojaviti neki novi „Šarlo akrobata”, nova „Ekatarina Velika”, nova „Disciplina kičme”, nova „Pekinška patka” ili novi „Električni orgazam”.

Maša Đurašinov