NOVI SAD – NEKAD I SAD Sreća, piće i dobra muzika uz lakat u rebra

„Grafiti” su, srećom, zadržali duh vremena u kom su nastali, a imaju nešto sasvim posebno: „Blue Moon” na točilici, što se ne može naći gotovo nigde drugde. I dalje, ponekad, na nekoj vinil žurci, koje su i dalje tako česte u „Grafitima”, može se desiti da dođete do lokala i da vidite da nema mesta. To ipak nikad nikog nije sprečilo: uđeš, piješ pivo, slušaš dobru muziku, dobiješ lakat u rebra i budeš srećan. Takve neke male stvari, a kad ide Bouvi sa pesmom „Heroes”, ništa nije teško.

Nekad legendarni „Mašinac”, kroz koji je prosviralo toliko novosadskih muzičkih velikih glava, otkako je ostao bez žive muzike i rokenrola, postao je potpuno prolazno mesto, studentsko ćoše za pauze. Nema više svirki ni po školama, što je nekad bila ne samo praksa nego i nešto podrazumevano, a i bendova je manje nego što bi ih moglo biti, čini se.

„Tribina mladih” je sada gotovo nedostižna za obične klince koji žele da sviraju ili stvaraju ikako.

Imamo ipak i neka obeležja našeg vremena, za koje nema sumnje da neće poživeti koliko bismo želeli, ali možemo da ih volimo dok su tu.

„Crna kuća” je neprikosnoveni društveno-politički i socijalni centar za sve ugrožene kad god zatreba, a redovne su projekcije, svirke, izložbe, sve što se može poželeti. „Kota 84” je već promenila nekoliko vlasnika, ali ništa od onoga u njoj što privlači ljude: laganu atmosferu, kul ekipu gde se većina barem prepoznaje i mir usred centra grada. Najbolje svirke su u „Fabrici” i „Gerili”, a ponekad može vam se posrećiti i u „Lazinom teletu”. Dom kulture dovodi najbolje bendove i imaju najbolje ozvučenje, ali nikad ne znate kakva vas publika tu čeka, a neki mladi novosadski bend najpre ćete čuti u „Labu”.

„Dendi” je zatvoren i ne zna se ima li budućnosti, „Dom B-612” je ponovo u potrazi za prostorom, „CK” i „Kuda” imaju sudski spor, ali tu su za sve znatiželjne, bez nekog redosleda, „Kafka”, „Škripa”, „Oblomov”, „Viri mi glava”, „Apsolut”, „Radio”, „Zenit”, Rusinski kulturni centar nazivan i „Matka” i „Veselinka” (ime festivala koji se tamo održava jedanput godišnje, iz nepoznatog razloga opšte prisvojeno i kao ime lokala) ili prosto „Rusini”, razumljivo svima, i za kraj Zbirova pivnica kod Futoške, kojoj malo ko zna ime. Prosto se zna da nekad možete zaglaviti i posle radnog vremena sa sjajnim pivom i to je dovoljno.

Sa svim onim što smo izgubili i što nismo umeli da negujemo i cenimo, treba znati da, pored ovih, ima još ko zna koliko lokala za koje ne znam ili prosto zaboravljam, a ipak žive i dišu jedno doba, sa svim ljudima koji praktikuju staro, dobro, novosadsko raspadanje.

B. Milovac