Novi Sad najbučniji u Vojvodini
Nivoi dnevne, večernje i noćne buke prelaze dozvoljene vrednosti, čime je Novi Sad svrstan u najbučnije gradove u Vojvodini, pokazali su izveštaji gotovo svih mernih stanica za merenje buke u gradu.
U urbanim sredinama povećan nivo buke potiče od saobraćaja, građevinskih mašina, velikih rashladnih uređaja i sličnog, dok noćni nivo buke potiče i od rada ugostiteljskih objekata. Merenje buke u Novom Sadu na osam mernih mesta obezbeđuje Gradska uprava za zaštitu životne sredine, u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini, a na osnovu Programa merenja nivoa buke u životnoj sredini na teritoriji grada Novog Sada
Noćni nivo buke na mernom mestu u Zmaj Jovinoj ulici ne prelazi dozvoljene vrednosti, kao ni na mernom mestu Telep, gde su dnevni i večernji nivoi buke oko dozvoljene vrednosti, a noćni ispod, rekli su nam u Upravi, dodajući da su i večernji nivoi buke na Novom naselju takođe ispod granične vrednosti.
Oni navode da bi potencijalno rešenje za taj problem bila izrada akcionog plana zaštite od buke, koji se bazira na strateškim kartama buke, a koje obezbeđuje Republička agencija za zaštitu životne sredine.
Grad Novi Sad je započeo izradu tih strateških karata da bi obezbedio osnovu za izradu akcionog plana koji će dati odgovor na pitanje koje mere je potrebno preduzeti, ali je i doneo Odluku o radnom vremenu objekata u kojima se obavlja ugostiteljska delatnost kojom se smanjuje nivo noćne buke, kažu u Upravi, dodajući da je jedna od preventivnih mera i podizanje zelenila.
Dr Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine rekla je za „Dnevnik” da su ankete, koje su oni ranije sprovodili, pokazale da Novosađani imaju problem s bukom iz životne sredine te da ona utiče na naše zdravlje i doprinosi oboljevanju krvnih organa.
“Više od polovine ispitanog stanovništva žalilo se na buku tokom dana, i to je uglavnom radno aktivno stanovništvo, a više od četvrtine stanovništva se žali da im buka ometa san i spavanje“, rekla je dr Bijelović, objašnjavajući nam da buka prvo uznemirava stanovništvo, a zatim dovodi do otežanog funkcionisanja, ometa učenje, koncentraciju, može da poremeti san i spavanje i na kraju doprinosi porastu krvnog pritiska i mogućeg obolevanja srca i drugih krvnih organa.
Grad već radi na prevenciji od buke, gradeći kružne tokove, i ozelenjavanjem površina, a dr Bijelović navodi da bi, osim smanjenja korišćenja automobila i izmeštanjem teškog saobraćaja iz grada, smanjenju buke doprineo i lični doprinos svakog pojedinca.
“Što se tiče ličnog stanovanja, treba voditi računa o tome da se koriste dobri izolacioni materijali, koji će sprečavati da buka iz životne sredne dopire u naš životni prostor, rekla je dr Bijelović.
Gradska uprava za zaštitu životne sredine prati i kontinuirano kontrolše buku putem ovlašćene stručne organizacije – Instituta IMS AD, Beograd.
V. Bijelić