Novi Sad – grad novih 10.000 stabala

– Velika akcija, koja nosi naziv „10.000 stabala za Novi Sad”, započela je na Sentandrejskom putu, gde je, povodom obeležavanja 75 godina od oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu, zasađeno 75 stabala, i to 69 koprivića i šest piramidalnih jasena. Duž te saobraćajnice ukupno će biti posađeno 374 stabla, kao i 10.060 sadnica šiblja. Sledi ozelenjavanje Bulevara despota Stefana, gde će biti zasađeno više od 300 stabala drveća, kao i nekoliko hiljada sadnica različitog šiblja.

Naša sagovornica potvrđuje da se planiranju akcije „10.000 stabala za Novi Sad” pristupilo veoma stručno, da je novac za realizaciju obezbeđen, kako iz budžeta Grada, tako i iz donacije IPARD-a. U akciji će učestvovati, osim javnih aktera (Gradske uprave i javnih komunalnih preduzeća) i razni privredni subjekti koji su, osim novca neophodnog za realizaciju, obezbedili i učešće velikog broja volontera, koji će zajedno s radnicima JKP „Zelenilo“ zasaditi tako veliki broj sadnica u novembru. Uz to, stručnu podršku dali su i stručnjaci s Poljoprivrednog fakulteta.

– Za sledeću godinu, u okviru programa Uprave za zaštitu životne sredine, planirali smo izradu katastra zelenila, a taj posao daće nam važne odgovore na pitanja koliko tačno zelenih površina ima grad Novi Sad, koje su one kategorije, kakvog su kvaliteta i za šta se mogu koristiti – ističe Mira Radenović. – Nisu sve zelene površine namenjene u istu svrhu, negde su to zaštitni pojasevi, negde su to prostori za rekreaciju, negde su to parkovske površine, a s tim u vezi su tu prisutne i drugačije vrste, a različiti du i načini njihovog održavanja. Za izradu tog dokumenta angažovaće se stručne kuće. Pre svega radi se s novim, savremenim tehnologijama snimanja zemlje iz vazduha, gde se na snimcima visoke rezolucije može tačno definisati, odnosno očitati, vrsta zelenila koja je na snimku. Taj dokument nema mnogo gradova u Srbiji, a predstavlja jedini najbrži i najtačniji način da se odredi površina, vrsta i kvalitet zelenila i zelenih površina u gradu. Ove godine smo zaštitili tri stabala na teritoriji Novog Sada. To je samo još jedna od aktivnosti na unapređenju zaštite zelenila u gradu, ali ne samo to već i očuvanju kulturnog i istorijskog identiteta grada Novog Sada. Primera radi, ove godine je u proceduri za zaštitu stablo ginka kod hotela „Park“, staro oko 70 godina, koje svojom izuzetnom dekorativnošću krasi grad.

Više od 30 godina Novi Sad nije dobio nov park, a ako sve bude po planu, naredne godine će na potesu između Nove Detelinare i Novog naselja, kod Ranžirne stanice, biti završen novi park. Za realizaciju te investicije, kako navodi naša sagovornica, potrebno je dosta vremena, od planiranja, preko projektovanja, do realizacije na terenu, a to se odnosi i na pejzažnu arhitekturu, ali i na planiranje i izgradnju neophodne infrastrukture koju jedan ozbiljan mora park da ima.

– Izgradnja tog parka trebalo bi da bude gotova naredne godine i tada ćemo imati jednu veliku parkovsku površinu koja je izuzetno važna za Novu Detelinaru, koja oskudeva u zelenim površinama – navodi Mira Radenović. – Biće to oaza za rekreativce, roditelje s decom, ali i sve Novosađane koji žele da provedu slobodno vreme u zdravom i zelenom okruženju.

S obzirom na to da je zaštita vazduha jedna od oblasti zaštite životne sredine, te da je posebno važna za kvalitet života Novosađana, Gradska uprava za zaštitu životne sredine je u prethodnom periodu izradila Studiju o odabiru lokacija za merne stanice, koju je uradio Institut za javno zdravlje. Na osnovu nje, povećan je broj mernih mesta koje su u nadležnosti Grada.

– Ta mera je važna da bismo imali prave podatke, i da bismo mogli reagovati jer je monitoring veoma važan da bismo znali kakvo je stanje vazduha u gradu te da na osnovu toga planiramo aktivnosti za podizanje kvaliteta vazduha – naglašava Mira Radenović. – Međutim, nismo se tu zaustavili, već smo veoma aktivno krenuli u implementaciju svih mera koje mogu dovesti do čistijeg vazduha u gradu. Prilikom obnove voznog parka JGSP „Novi Sad“, kao Grad, planirali smo i kupili autobuse na gas, koji znatno manje zagađuju vazduh od običnih starih autobusa. Taj trend nastavićemo i ubuduće, s tim što razmatramo i uvođenje električnih autobusa za neke gradske linije. Angažovani smo oko ozelenjavanja, proširenja pešačkih zona u gradu, izmeštanja teretnog transporta iz urbanih delova grada, a sprovodimo i mnogi druge mere i podsticaje za unapređenje kvaliteta vazduha u gradu, koje planiramo da implementiramo u narednoj godini. U situacijima kakve su nam se nedavno dešavale – povećane koncentracije zagađenja u vazduhu – apelujemo na naše sugrađane, ali i medije, da se ne unosi panika. Naime, svi smo bili svedoci lošijeg kvaliteta vazduha u prethodnih nekoliko dana, i mnogi su davali razne ocene o tome, ali i razloge zbog kojih je došlo do formiranja te pojave. U takvim sutuacijama neophodno je saslušati stručne službe, njihove sugestije i preporuke za ponašanje, a nikako se ne voditi navodima internet portala ili aplikacija čija metodologija merenja zapravo nije najmerodavnija. Iz prethodnih događanja jasno je da moramo još više raditi na merama za smanjenje zagađenja vazduha koje vodi poreklo od saobraćaja, individualnih ložišta kada je grejna sezona u toku, od paljenja strnjike, ali je jasno i da je skup različitih prirodnih faktora – visoke temperature, nedostatak vetra, formiranje magle – uticao na lošiji kvalitet vauduha. Čim je došlo do poboljšanja klimatskih uslova, i kvalitet vazduha u grada se značajno poboljšao. 

Do kraja ove godine, najverovatnije, u Novom Sadu više neće biti radioaktivnih gromobrana. Izuzetnom akcijom, došlo se do odličnih rezultata.

– Akciju „Novi Sad – grad bez radioaktivnih gromobrana“ smo planirali uz aktivnu pomoć i podršku skupština stanara i upravnika zgrada – kaže Mira Radenović. – Problem smo prepoznali kao veoma složen jer se radi o radioaktivnim predmetima kojima, u koliko se ne rukuje na odgovarajući način, može doći do značajnih – nesagledivih posledica, kako po zdravlje ljudi, tako i do kontaminacije životne sredine.  Imajući u vidu da je takva zaštita od groma postavljana šezedesetih godina prošlog veka i da nije vođena odgovarajuća evidencija, neophodno je bilo angažovati stučnu kuću za lociranje svih takvih gromobrana u gradu. Studiju o mestu nalaženja RAG-a u gradu s merenjem nivoa zračenja uradio je Prirodno-matematički fakultet – Departman za fiziku. Locirano je 36 radioaktivnih gromobrana, i to 24 na javnim objektima i 12 na objektima u privatnom vlasništvu.

Uspešnom akcijom na 24 lokacije su poslovi upravo završeni i radioaktivni gromobrani su zamenjeni, a sada je Grad usredsređen i na one u privatnom vlasništvu. U koordinaciji s Direktoratom za jonizaujuće zračenje i nuklearnu bezbednost, svi nadležni predsednici skupština stanara iz privatnih objekata obavešteni su o tome da, imajući u vidu Zakon, treba da uklone RAG sa svojih objekata u što kraćem periodu.

– Moram da pohvalim sve žitelje objekata u privatnom vlasništvu na kojima postoje problematični gromobrani, kao i njihove predstavnike skupština stanara, da su odlično reagovali te su na dve lokacije već uklonjeni, a imamo jasne naznake da se planira uklanjanje i svih ostalih. U dobroj komunikaciji s ljudima, prepoznata je važnost tog posla jer, osim zakonske obaveze, i njihova moralna obaveza je da na taj način doprinesu zdravoj životnoj sredini. Očekujemo da do kraja godine ili početka naredne svi radioaktivni gromobrani u gradu budu uklonjeni – naznačava Mira Radenović.

A. Brzak