„Novi Sad 2021“: U „Šetnju kroz nasleđe“ vode dva karlovačka udruženja
Društvo za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca i „Eko-flejm“ jedina su udruženja iz Sremskih Karlovaca čije projekte iz programa „Šetnja kroz nasleđe“ će u ovoj godini finansirati Fondacija „Novi Sad 2021“ s po 120.000 dinara u bruto iznosu.
Osim pomenutih dvaju udruženja, na konkurs su se još prijavili i „Naše ruke“, Muzej pčelarstva porodice Živanović, „Dunav 1245“ i OKUD „Brankovo kolo“, ali su oni ostali bez finansijske potpore.
Društvo za negovnje tradicija i razvoj Sremsih Karlovaca će kroz svoj program „Moja karlovačka priča“ iz zaborava otrgnuti nekoliko ovdašnjih porodica i ličnosti, čiji životi su duboko utkani u biće mesta. Projekat „Eko-flejma“ pod nazivom „Sećaš li se one Dvorske bašte“ iz samog naziva nedvosmisleno ukazuje na nameru podnosioca da na sebi svojstven način ukaže na vrednosti tog prirodnog bisera.
Kako kaže osnivač „Eko-flejma“ Branko Dimitrijević, svoje šetnje Udruženje će upriličiti u vreme cvetanja lipe, paulovnije i yenarike i u program će uključiti gimnazijalce, studente i starije građane. Tokom tih promenada učesnicima će biti prezentovan istorijat parka, njegovi potencijali, kao i drveće koje su članovi Udruženja u jednoj od prethodnih akcija obeležili tablama.
Ta dva udruženja, kao i ostala koja su odabrana na konkursu, u obavezi su da do kraja 2019. godine sprovedu u tri navrata program s kojim su konkurisala, a do kraja marta i sklope ugovor s Fondacijom o realizaciji.
Na taj javni konkurs, čija svrha je podsticanja novih tumačenja kulturnog nasleđa Novog Sada i Zone 021, koju čine opštine Sremski Karlovci, Beočin i Irig, i uključivanje građana u njegovu interpretaciju, pristigle su 34 prijave, od čega su dve bile neblagovremene. Fondacija je odabrala 11 da finansira, 21 je odbijena, a dve su odbačene. Od 1,8 milion dinara, s koliko para je Fondacija imala u planu da podupre projekte udruženja iz Novog Sada, Karlovaca, Beočina i Iriga, 1,3 milion će biti utrošen na odabrane programe.
Smisao konkursa je da se građani uključe u interpretaciju kulturnog nasleđa izvan zvaničnog istorijskog prikaza, uz vrednovanje i tumačenje svakodnevnog života, intimnih istorija i lokalnih priča. Propozicijama je dozvoljeno da se nasleđe prezentuje kroz šetnje, performanse, predstave, izložbe, prikaze fotografija, događaje u sopstvenom prostoru i slične forme koji bliže određuju elemente priče.
