NORVEŽANI KUVALI ZA LJUDE BEZ KROVA NAD GLAVOM Mladi iz Skandinavije sedam dana volontirali u Novom Sadu

Deo njih svakog dana tokom sedmodnevnog boravka koji se danas završava, kuvao je oko 50 obroka za ljude bez krova nad glavom koji godinama toplo utočište nalaze u prostorijama Protestantske hrišćanske zajednice na Bulevaru Evrope. Bio je to mnogim mladim Norvežanima prvi susret sa pripremom hrane.

Po rečima upravnika Rehabilitacionog centra „Duga” Dušana Beređija, koji takođe deluje pod okriljem te zajednice, druga grupa je volontirala u romskim naseljima u Kucuri i Vrbasu, deo njih je pomagao u „Duginom” centru, a neki su obavljali određene fizičke poslove.

– Oni su došli da pomognu u izvesnoj meri nama, ali i da steknu istkustvo volontiranja u uslovima koji su drugačiji nego u Norveškoj – kaže Beređi. – Za njih je ovo bio susret sa drugačijom kulturom. Prijalo im je sve što su doživeli, a naričito im se dopalo to što su ovde nailazili na prijateljski nastrojene ljude, neposredne, koji lako prevazilaze ograničenja u komunikaciji što kod njih nije slučaj.

Posebno zadovoljstvo za mlade Norvežane predstavlja to što su videli rezultate svog rada, ostvarene uz mentorstvo tročlanog tima „Ruka za druga” koji već sedam godina na tom mestu brine o beskućnicima.

Erika Sabljov iz tog tima kaže da je organizacija proistekla iz želje da se ljudima koji su na marginama društva pruži osećaj da su prihvaćene ličnosti  bar na nekoliko sati  u toplom okruženju.

– Isprva smo kuvali za njih jedan obrok mesečno, a sada imamo svakog petka susret sa njima. Vremenom smo došli u situaciju da možemo da im obezbedimo čist veš, zokne, mesto gde imaju mogućnost da se istuširaju toplom vodom, obriju – objašnjava Erika Sabljov. – Često im obezbedimo i frizera da ih ošiša, da operu i osuše veš, i provedu  nekoliko sati sa nama, uvek uz neki obrok, koji je za njih u poslednje tri godine od izuzetnog značaja. Pre su sa svih strna dobijali ponešto, a sada je, verovatno zbog ekonomske situacije, to smanjeno. 

Erika Sabljov kaže da ima 70 imena na spsiku korisnika, ali uglavnom dolazi njih između 30 i 35. Raspon godina korisnika je veliki. To su ljudi od 20 do 50-60 godina.

– Finansiramo se isključivo iz donacija. Dobru saradnju imamo sa Bankom hrane Vojvodine – kaže Erika. – Naši prijatelji sakupljaju potrepštine, građani donose garderobu, stare peškire, konzerve, gotova jela...Sarađujemo i sa organizacijom Ten iz Engleske koja nam je pomogla da im kupimo cipele koje su im vrlo važne jer svi imaju problema sa nogama. 

Briga o beskućnicima podrazumeva i kupovinu lekova, naročito zimi. Sabljov kaže im pomažu da dođu do ličnih dokumenata čiji nedostatak im je prepreka za ostvarivanje određenih zagarantovanih prava od nadležnih socijalanih službi. Zahvaljujući timu „Ruka za druga” neki korisnici ušli su u program „Duge” za odvikavanje od bolesti zavisnosti, uspešno ga završili i vratili se u normalne životne tokove.