NEOBIČAN HOBI NOVOSADSKOG LEKARA DUŠANA JOVANOVIĆA Mape i grafike Novog Sada i ljubav i strast

Čini je više od stotinu mapa i grafika, različitih dimenzija, vremena i kvaliteta izrade. Svima njima zajedničko je jedno – na njima je prikazan Novi Sad ili pak područje na kom je nastao, ako je reč o onima iz vremena pre osnivanja Srpske Atine. Karakteristično za kolekciju dr Dušana Jovanovića je i to da je većina eksponata izložena po zidovima njegovog doma na uglu Gračkoškolske i Pašićeve ulice, dok će i onaj drugi deo to uskoro biti kada se okonča uramljivanje.

– Upustio sam se slučajno u ovaj hobi pre više od 30 godina – otkriva za „Dnevnik“ početke svog kolekcionarstva dr Dušan Jovanović. – Na to me je podstakla mapa koju sam na tavanu kuće pronašao. Od tada nisam propuštao priliku na putovanjima po zemlji i inostranstvu da tragam za mapama, a posle i grafikama na mestima na kojima se do njih može doći. Većinom potiču iz antikvarnica u Beču, Budimpešti, Pragu, Berlinu. Pojedine sam nalazio kod bukinista u Parizu pored Sene, u Lisabonu, Londonu, Cirihu, Rimu, Veneciji. Gde god bih se našao, tragao sam za antikvarnicama i kada ih pronađem, obavezno sam ulazio i gledao da li ima nešto od mapa. Ako mi se nešto učini interesantnim, a povoljno je za džep, kupovao sam.

Pri tome, naglašava, najvažniji kriterijum jeste da na njima bude Novi Sad - sam ili kao deo Vojvodine, Mađarske, Austrougarske, Srbije, Balkana, Evrope, manju ulogu igra to da li je mapa visoke ili niske rezolucije.

– Prikaz Novog Sada i okoline, ali i Vojvodine uopšte u prošlosti je ono što me zanima – dodaje dr Jovanović. – Na velikom broju mapa može se naći potvrda da je Vojvodina nastala na području Panonskog mora, jer je bila puna bara. Te bare su onemogućavale s jedne strane normalan život, a s druge i poljoprivredu. Na severu su Subotica i Sombor daleko ranije nastali od Novog Sada. Mariji Tereziji pripadaju zasluge za odvodnjavanje i pretvaranje barskog zemljišta u plodno, poljoprivredno. Na njima se lepo može pratiti nastanak i razvitak gradova i mesta prvo pored reka - Dunava, Tise i Save, a posle, kako se zemljište isušivalo, i na tim novim prostorima.

Najstarija mapa iz Jovanovićeve kolekcije je iz 1595. godine. Radio ju je poznati izrađivač mapa Abraham Ortelijus. Najmlađa je iz doba Kraljevine Jugoslavije. Jovanović poseduje i primerke iz „novijeg doba“, ali granica njegovog sakupljanja je Prvi svetski rat.

– Njihova cena se kreće od nekoliko evra do nekoliko hiljada evra. Cena zavisi i od godine nastanka, od autora, među kojima su najpoznatiji Ortelijus, Merkator, Korda, kvaliteta mape i u kom tiražu je rađena. Ne bih znao da kažem koja je najskuplja koju posedujem, ali imam nekoliko relativno skupih. Većina vodi poreklo iz Beča i Budimpešte – objašnjava i dodaje da postoji još puno izuzetno vrednih mapa koje nema, a voleo bi da ih ima.

Prof. dr Dušan Jovanović sedma je generacija Jovanovića u Novom Sadu, koji potiču iz Like. Kako sam kaže, u vreme Marije Terezije, ko je imao dva sina, jednog je morao da pošalje na granicu. Tako je njegov predak služeći na granici dospeo u Golubince, odakle je posle prešao u Novi Sad i skrasio se u Zlatnoj gredi. Njegovi potomci su kupili kuću na uglu Grčkoškolske i Pašićeve u kojoj  danas Dušan Jovanović živi. Brat prvog Jovanovića koji je postao Novosađanin bio je vladika lički i stolovao u Karlovcu, gde je i sahranjen. 

 

Kaže da su to mape Novog Sada iz perioda njegovog nastanka, koje su vrlo retke, ručno rađene i veoma ih je teško naći. Uglavnom se nalaze po muzejima. Priznaje da bi rado kupio, ako naiđe na koju takvu, ukoliko mu cena bude odgovarala. Da poveća zbirku.

– Istoričari mi kažu da imam veliku i značajnu zbirku. Ovaj moj hobi iznenadio je ljude iz sveta medicine kome i sam pripadam, ali pokazuju veliko interesovanje za kolekciju i stalno mi postavljaju pitanja u vezi sa istorijom mesta u kom žive – navodi naš sagovornik.

Tridesetak mapa i grafika prvi put će biti izložen pogledima javnosti izvan njegove kuće, u „Prometejevoj“ galeriji u Novom Sadu na rođendan grada, 1. februara. Uglavnom će to biti mape, manjim delom grafike, među kojima je puno interesantnih. Po njegovom mišljenju, takva je grafika koja prikazuje jezgro Novog Sada sa pijacom koja se nalazila u samom centru, na trgu. Na njoj se vidi i stara katolička crkva, koja je postojala na mestu sadašnje Župne crkve imena Marijina iliti katedrale. Biće izložena i grafika na kojoj je Saborna crkva. Na jednoj maloj grafici da se primetiti i njegova kuća, koja se nije bitno izmenila u odnosu na vreme nastanka.

Želja mu je da za sve mape napravi registar sa podacima kada su nastale, gde i ko im je autor. Planirao je da to uradi pošto ode u penziju, ali kako je nastavio da radi honorarno, nije još uvek našao vremena za taj posao. U pripremi za izložbu u „Prometeju“ zahvaljujući autorki postavke dr Gordani Petković izloženi eksponati će to imati, pa njemu ostaje da ispiše za ostatak.

Zorica Milosavljević