(Ne) plaše se dece žrtava trgovine ljudima

Naime, vest da će se, kako je to prvobitno bilo razglašeno, na teritoriji te MZ graditi objekat – prihvatilište za decu s poremećajem u ponašanju i da će imati kapacitet za 500 dece, izazvala je pravu pometnju među Slanobarcima, kao i žiteljima naselja Klisa.

Grupa građana, s Peđom Dragojevićem i Markom Đuraškovićem na čelu, u kratkom roku skupila je 500 potpisa komšija koji su se protivili takvoj nameni i novi predlog, koji je podrazumevao izgradnju vrtića, izneli u poseti gradskim čelnicima. Tada se već u diskusiji na relaciji predstavnici MZ Slana bara – Grad došlo do predloga koji bi podrazumevao kompromisno rešenje, a to je da objekat na pomenutoj adresi bude prihvatilište za decu – žrtve trgovine ljudima.

U sredu uveče organizovana je izuzetno posećena tribina, na kojoj su, osim stanovnika tog dela grada (bilo ih je prisutno oko 150), učestvovali šef kabineta gradeonačelnika Miloša Vučevića Aleksandar Petrović, direktor Centra za socijalni rad Nenad Drašković, inicijatori peticije Dragojević i Đurašković, predsednik Mesnog odbora SNS-a Željko Mrdaković i predsednik MZ Slana bara Dragan Stanivuk.

Kako to najčešće biva na takvim skupovima, neinformisani ili nedovoljno informisani građani odmah su počeli da negoduju i protestuju, a njihove zamerke imale su uporište u činjenici da taj deo grada već ima zatvor, a da se suočava i s problemima koje proizlaze iz velike nezaposlenosti brojne aškalijske populacije, iz čijih redova se najvećim delom „regrutuju” deca-prosjaci.

Peđa Dragojević apelovao je na prisutne da budu konstruktivni u raspravi, da saslušaju argumente i da potom diskutuju u cilju pronalaženja rešenja. Međutim, to nije sprečilo prisutne da često dobacuju prigovore tipa „napravite takav objekat u centru ili na Limanu, Klisa čeka park, a dočekala je prihvatilište za problematičnu decu”. Ipak, bilo je i onih koji su se zapitali da li je moguće da 17 dece uzrasta od sedam do 18 godina uplaše taj deo naselja!?

Aleksandar Petrović je rekao da standardi EU zahtevaju prihvatilište takvog tipa i da bi svi u Novom Sadu trebalo da budemo ponosni na to što ćemo dobiti jedan takav objekat, koji je prvobitno bio projektovan na površinu od 810 kvadratnih metara, a sada se barata kvadraturom od 1.033 kvadrata, za čiju izgradnju je izdvojeno 40 miliona dinara.

– Verujem da ćete se složiti da naši prioriteti budu da objekat služi za smeštaj dece – žrtve trgovine ljudima i da njegova namena neće moći da se menja, da broj dece neće prelaziti 17, među kojima bi znatan deo bio s ove teritorije, da će ta deca imati neophodnu medicinsku, policijsku i stručnu negu i nadzor – rekao je Petrović.

Ipak, Dragojević je podsetio na neka ranija obećanja tadašnjih predstavnika gradskih vlasti (DS) koja nikada nisu ispunjena, a kao primer naveo je „izgradnju parka”.

Građani nisu bili zadovoljni objašnjenjem direktora Centra za socijalni rad Nenada Draškovića, na čiji je predlog počela izgradnja pomenutog objekta. Njegova uveravanja da je prihvatilište takvog tipa neophodno gradu i da Novi Sad već ima Sigurnu žensku kuću, kao i objekat za decu – žrtve nasilja u porodici, u koji, zbog smanjenog kapaciteta, nužno smeštaju i decu s poremećajem u ponašanju te dolazi do još većih problema, malo ko je uzeo „zdravo za gotovo”.

Tako se jedan od stanovnika tog dela grada Dragan Marić požalio na to da nije u stambenu kuću uložio 100.000 evra da bi se, tik uz nju, sada gradio pomenuti objekat.

Učesnici tribine razišli su se dostojanstveno, ali je utisak da većina, ipak, nije bila zadovoljna ni najavljenim kompromisnim rešenjem.

S. Savić

Da radovi stanu do objave u Službenom listu

Jedan od učesnika u raspravi predložio je da gradnja objekta na Klisanskom putu 13–15 bude zaustavljena dok gradske vlasti ne usvoje i u Službenom listu ne objave iznete predloge.

Aleksandar Petrović rekao je da nema zamerke na takav predlog, ali da sa stručnim gradskim službama mora da vidi da li je izvodljiv i na koji način.