NAŠI SUGRAĐANI Nataša Raletić: Oslikane čarape kao nakit za noge
Sugrađanka Nataša Raletić, samohrana majka dvoje dece, u momentu kada je ostala bez posla, zapitala se šta bi to mogla da radi da zaradi za život sa svojih deset prstiju i stečenim znanjem sa likovne akademije.
Tada joj je sestra dala kreativnu ideju da ručno oslikava čarape akrilnim i tekstilnim bojama, a danas se ovaj nakit za noge može pronaći u „Unikatnom kutku”.
Kako izgleda proces oslikavanja i koliko traje?
– U početku mi je trebalo mnogo vremena da savladam tehniku oslikavanja. U jednom momentu sam čak pokušala da štampam slike, ali to nije uspelo, pa sam se vratila ručnom radu. Koristim akrilne i tekstilne boje u zavisnosti od konkretnog dizajna. Za tamnije čarape treba više vremena i boje, a za svetlije manje. Za ceo proces oslikavanja i sušenja jednog para potrebno je od tri do pet dana, a nekad i više, s obzirom na to da imam dva sina i mnogo drugih obaveza. Teško je, pogotovo kada čovek radi nešto za sebe, ali ja apsolutno uživam u tome što radim.
Odakle dobijate inspiraciju za dizajn?
– Krenula sam, nažalost, sa nekom komercijalom, ali vidim da to ide: usne po celim nogama, što je efektno a jednostavno, razni cvetovi, slike poznatih umetnika, kao što je Klimtov „Poljubac”, zvezde poput Merlin Monro, ali i Beti Bup, koja se, iako je crtani lik, možda i najviše prodaje. Dobre su i crno-bele varijante, razni tekstovi i prosto nešto što je jednostavnije, a obavija celu nogu.
Ko najviše poručuje vaše čarape?
– Najčešće su to žene od 35 i više godina koje imaju samopouzdanja da nose tako nešto, njima je to kao neki nakit za noge. Međutim, dame poručuju i za svoje frajere, tako da sam oslikavala i kraće čarape za muškarce. Radila sam poruybine i za svadbe, poklone za godišnjice braka i svakakve. Neke ideje su mi u početku bile bože me sačuvaj, ali su na kraju napravile dobru priču i to mi je najdraže.
N. Šolaja