NAŠI SUGRAĐANI Milan Rakić

Trominutna emisija, koju publika može da posluša nedeljom u jutarnjem programu, od 7.40 časova, predstavlja omaž vremenu kada su se pođednako razvijali najrazličitiji filmski žanrovi, od ratnih, porodičnih do humorističnih. U planu je i duža emisija, koja će, osim istraživanja i razgovora sa velikim glumcima i režiserima, sadržati inserte iz datih ostvarenja.

Kako ste doneli odluku da novinarski rad posvetite filmu?

– Film volim odmalena. Iz te ljubavi proizašla je želja da se bavim glumom ili režijom. Spletom okolnosti studirao sam sociologiju, a za to vreme na Radiju Novi Sad intervjuisao sam dramske umetnike. U svom master radu bavio sam se filmom, pa je bilo prirodno da nakon toga osmislim rubriku posvećenu sedmoj umetnosti. Imao sam priliku da se upoznam sa mnogim filmskim i serijskim autorima, među kojima su Siniša Pavić, Zdravko Šotra, Đorđe Kadijević, ali i glumcima poput Miodraga Krivokapića, Svetlane Bojković, Vojina Ćetkovića, Dragana Bjelogrlića. Na radiju sam povezao sve svoje ljubavi: sociologiju, režiju i glumu.

Kakav uticaj ima jugoslovenski film na savremenu domaću kinematografiju?

– Mnogi jugoslovenski filmovi postali su klasici domaće kinematografije. Svojom emisijom odajem počast tim ostvarenjima. Svi pamtimo Valtera, Kapetana Lešija, seriju „Vuk Karayić” koja je u Evropi osvojila Gran pri, kao i niz filmova i serija crnog talasa. Usudio bih se da kažem da su stari domaći filmovi gledaniji od današnjih.

Kakva je, po vašem mišljenju, budućnost radija i domaće kinematografije?

– Prednost ovog medija je to što radijski programi postoje i na televiziji. Mislim da će mu se ljudi sve više okretati i slušati ga upravo na taj način. Radio dozvoljava i daje mnogo. Samo se treba prepustiti. Kvalitetni domaći filmovi snimaju se i danas. Nakon devedesetih godina Šotra je „Zonom Zamfirovom” vratio publiku u bioskope. Naša kinematografija ima perspektivu.

D. Klašnja