“Naša istorija, naša sećanja” na Tribini mladih

Reč je o postavci koja sadrži 18 panoa posvećenih i danas živim uspomenama na solidarnost srpskih i francuskih vojnika i civila u Prvom svetskom ratu.

Izložbu je realizovao Francuski institut u Srbiji, uz podršku Mission du centenaire (Pariz) i Schneider Electric Srbija, a u saradnji sa gradskim upravama, arhivima i muzejima gradova Beograd, Kladovo, Knjaževac, Leskovac, Negotin, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje i Zaječar.

U kreiranju postavke učestvovali su stručni saradnici: dr Stanislav Sretenović, istoričar, (savetnik i autor istorijskih tekstova za izložbu) i dr Aleksandra Mirić, arhitekta-konzervator (savetnica za projekat prikupljanja i priređivanja svedočanstava građana).

Pozdravivši prisutne, direktor Kulturnog centra Bojan Panaotović kazao je da se srpsko – francuski odnosi najpre vezuju za 1918. godinu i slavne pobede na Solunskom frontu.

Često se zaboravlja činjenica da je Jelena Anžujska bila supruga kralja Uroša i da srpsko – francuski odnosi počinju još od srednjeg veka. Takođe, treba naglasiti i to da i francuska i srpska javnost moraju biti podsećani, ukoliko negujemo kulturu sećanja, na slavno savezništvo iz Prvog svetskog rata, što je dokazano rezultiralo pobedi nad silama mraka i destrukcije, rekao je Panaotović dodavši da su Francuska i Srbija, dve prijateljske zemlje i saveznice i tokom Drugog svetskog rata bile na antifašističkim stranama i da nije bilo suštinskog nerazumevanja sve do 1999. godine i nasilne secesije Kosova i Metohije.

Žan-Batist Kizen, direktor Francuskog instituta u Srbiji zahvalio se domaćinu na gostoprimstvu i dodao da je Novi Sad 14. stajalište, posle Južne i Centralne Srbije, na proputovanju ove izložbe.

Ideja za izložbu je pošla od konstatacije da zajedničko sećanje na Veliki rat svuda u Srbiji i dalje živi i dalje se prenosi. Mnogo je porodica u Srbiji koje neguju uspomenu na one koji su se borili za slobodu, na frontu ili u pozadini. Ovom izložbom želimo da umanjimo asimetriju sećanja, jer, dok je sećanje na Istočni front u Srbiji još uvek živo, u Francuskoj, nažalost, svest o njegovom značaju je umanjena, rekao je Kizen.

Protekao je jedan vek otkako je proboj Solunskog fronta omogućio savezničkim trupama Istočne armije napredovanje ka Dunavu i Jadranu, kao i oslobađanje Srbije, teško stradale u ratu.

Ova izložba vraća nas u te istorijske dane i donosi svedočanstva građana Srbije koji su se odazvali pozivu Francuskog instituta u Srbiji i pristali da podele priče i uspomene čuvane u njihovim porodicama kroz generacije. Svedočanstva su prikupljana od marta do juna 1918, a mnoga od njih uvrštena su u ovu izložbu.

U okviru izložbe, večeras, u 19 časova u bioskopskoj sali Kulturnog centra Novog Sada, biće prikazan i dokumentarni film “Istočni front, zaboravljeni front (1915-1919)”, koji na svetlost dana iznosi mnoštvo restaurisanih video zapisa nastalih tokom Prvog svetskog rata, a čuvanih u arhivama Ministarstva odbrane Republike Francuske.