NADA NINKOV izgradila sama ceo jedan keramički grad
Nada Ninkov, po struci pravnica zaposlena u Fondu za penziono i invalidsko osiguranje, 2018. godine podigla je temelje svog keramičkog grada, kom je dala ime „NN Clay”.
Sada, nakon petogodišnje „izgradnje”, ovaj šareni kutak pokazao se veoma interesantnim publici, te ga uveliko izlaže na brojnim gradskim bazarima i manifestacijama. Kako nam je sugrađanka otkrila, njen prvi susret s glinom dogodio se 2004. godine. Nakon duge pauze pohađala je kurs keramike kod Tijane Jordanovski, koja se, igrom slučaja, u pravo vreme doselila iz Beograda u Novi Sad kako bi svoje znanje podelila sa polaznicima novootvorene škole.
U kojoj meri je materijal za izradu keramičkih predmeta dostupan na domaćem tržištu?
– Osnovni materijal za kućice koje pravim jeste glina u različitim bojama, od bele, žute, braon, do crne, koja se pečenjem transformiše u keramiku. Materijala nema u Novom Sadu, i inače u Srbiji ponuda na tržištu je izuzetno skromna. Pronalazim ga uglavnom u Beogradu i Slankamenu, kod ljudi koji glinu uvoze iz Nemačke. Veliki je problem pronaći materijal, pa većina keramičara odlazi u Budimpeštu i Kečkemet. Ponuda u Mađarskoj je bogatija.
Koliko ovaj hobi iziskuje vremena i materijala?
– Posao ne iziskuje toliko materijala, koliko vremena. Ne mogu tačno ni da odredim vreme. Prvo izrađujem kućicu od gline, što obično traje dva-tri sata, zavisi od složenosti dela i njegove veličine. Potom se predmet suši naredna dva dana, nakon čega sledi tzv. biskvitno pečenje na nižoj temperaturi. Zatim ide na bojenje i glaziranje, te ponovo na pečenje na višoj temperaturi. Dakle, izrada jedne kućice traje danima. Iz tog razloga su cene upotrebne keramike dosta visoke. Moje kućice su ukrasne, te su jeftinije i mogu da se kupe po ceni od 200 do 1.200 dinara.
Imate li u planu proširenje ponude?
– Kućice su se pokazale kao najkomercijalnije, odnosno najdopadljivije i najrazumljivije publici. Za svoju dušu, dom i prijatelje pravim i keramičke biste, ali ih ne izlažem na bazarima. One su za užu publiku, te bazar nije mesto gde mogu ih da naplatim, već samo da pokažem, izložim. Ranije jesam, ali se dešavalo da ih oštetim pri transportu, pa sam odustala od toga.
D. Klašnja