NA SELIŠTU KOD BUKOVCA Kosidba u Sremu razgalila Krajišnike

Najpre su organizovane sportsko-viteške discipline u kojima su se zainteresovani nadmetali, a potom su posetioci uživali u kulturno-zabavnom programu i nastupuma kudova, pesnika, guslara, diplara i zvucima frule, tambure i dvojnica. Tradicionalno, za ljubitelje krajiške muzike pripremljeni su i nastupi krajiških grupa, ali i estradnih pevača koji pevaju tu vrstu pesama.

Cilj manifestacije je, prema rečima kulturne organizatorke manifestacije, Ranke Srdić Milić, da „u duhovnom porobljavanju koje je trenutno u svetu trend” sačuvaju identitet, regionalnost, nasleđe i kulturu Srba iz Krajine.

– Ovo nam je most sa zavičajem. Ovi ljudi su danas puni zadovoljstva, ambijent i lokalitet im hrani čula, pogotovo kad čuju ovu pesmu. To je nešto što su oni u suštini – kazala je Ranka. – Raduje nas što ima mlađih, izgleda da se budimo iz naše učmalosti, a dosta ljudi je došlo iz dijaspore, čak imamo takmičara iz Perta, Austrije, Nemačke... To su sve ljudi koje vuče zov ove manifestacije. Oni planiraju svoje godišnje odmore spram datuma održavanja Zbora.

Najveća atrakcija i ovoga puta bilo je takmičenje u košenju trave. Muškarci odeveni u narodnu nošnju nadmetali su se u tome ko će najbrže, ali i najkvalitetnije pokositi travu na tamošnjoj parceli. Stručni žiri birao je i ocenjivao „potkašanje” i složenost otkosa, čistinu pokošenosti, brzinu koja donosi najviše bodova, ali i narodnu nošnju u koju su obučeni. Među takmičarima bio je i Novo Tešić, koji je rodom iz okoline Šipova, ali već godinama živi u Novom Sadu. Kako kaže, voli da dođe na Zbor zbog toga što on čuva njihovu tradiciju i običaje, a ujedno je i prilika za druženje.

– Poslednjih godina nisam se takmičio, imam zdravstvenih problema, ali sam došao da vidim mogu li da se oprobam opet sa ovim mladim snagama i ekipama – priča nam Tešić. – Nisam se nešto posebno pripremao jer ne mogu zbog bolesti. Inače sam ranije znao po ceo dan da kosim da bi pojačao kondiciju kako bih kosio i izdržao parcelu bez drugog naoštraja. Tako su naši čukundedovi, dedovi, pradedovi kosili, a mi nećemo da damo zaboravu tradiciju.

Dok se priprema za kosidbu objašnjava nam da je Bukovac mesto koje ih podseća na zavičaj jer je bregovit, a livade sliče onima u Bosni.

– Ovaj kamen, ili brus kako ga naši kosci zovu, potiče iz Glamoča – pokazuje nam ovu alatku Novo Tošić i dodaje da je on nekada „vodio 50 kosaca za sobom”. –  Ljudi su mi nudili traktor za njega, ali ga nisam dao, a ni neću. Toliko je vredan. On je bio duplo deblji, vidite koliko se stanjio, ali može on još 50 godina da brusi kosu, treba ga čuvati. Nosio ga je veliki kosepaša.

V. Bijelić