Mural Lukijana Mušickog ulepšao njegovu ulicu

Autor murala je akademski slikar Nenad Ignjatov, koji je još pre dve godine samoinicijativno započeo oslikavanje lika Mušickog. Tada je, kaže, išao redom ulicama Rotkvarije i tražio sugrađane koji bi mu dozvolili da baš na njihovoj kući naslika tog velikana. U početku nije nailazio na razumevanje, ali je onda, srećom, došao do Seada i Nade koji su njegovu ideju prihvatili. Ipak, zbog obaveza i loših vremenskih uslova je odložio oslikavanje, a posao je nakon dve godine uspešno priveo kraju prošlog meseca.

„Išao sam redom ulicama kroz ovaj deo grada s namerom da po principu ko prvi pristane, na zidu uradim mural čoveku po kojem se ulica zove“, rekao je Nenad Ignjatov, dodavši da ranije nije mnogo toga znao o Lukijanu Mušickom, ali da je srećan jer, zahvaljujući muralu, prolaznici sada znaju kako je izgledao i ko je on bio.

„U svemu tome najviše me je iznenadila reakcija prolaznika jer nisam očekivao da će biti toliko iznenađeni. Komentarisali su da bi bilo dobro da svaka ulica u Novom Sadu ima mural čoveka po kom je nazvana. Bilo je dosta prolaznika koji su mi kupovali hranu, sokove i vodu jer su bili veoma zadovoljni kako mural izgleda. Bili su zatečeni i iznenađeni tim činom jer sam samoinicijativno krenuo u oslikavanje portreta Mušickog. Podršku mi je dala i mesna zajednica Žitni trg, koja mi je kupila boje.“

Vladika, nastavnik, poeta

Osim što je bio jedan od najobrazovanijih književnika svog vremena i što se bavio pitanjem jezika, Lukijan Mušicki će ostati upamćen kao administrator mitropolijske kancelarije u Karlovcima, nastavnik Bogoslovije, a kasnije i arhimandrit u manastiru Šišatovac. Otvarao je prve srpske škole u Vojnoj krajini i napisao četiri knjige lirskih pesama.

Ignjatov je dodao da je bilo raznih komentara koji su ga oduševili, ali i bacili u razmišljanje da nastavi slikanje murala, pogotovo u tom delu grada, što će, kako kaže, u budućnosti i raditi. 

„Neki su govorili da su im čak ulica i zgrada mirniji otkako je tu mural, a neki su smatrali da će biti onih koji će doći i išarati portret, ali mislim da će opstati i da će čak i oni najrđaviji ipak shvatiti da je ovde uložen nečiji trud i da ga ne treba upropastiti“, zaključio je Nenad Ignjatov.

Pošto je završio Akademiju umetnosti, gde se učio tehnikama izrade murala, Nenad se potrudio da zid, koji nije bio najzahvalniji za oslikavanje, pripremi na odgovarajući način. Morao je, kaže, najpre da ga pripremi akrilnom podlogom, koja je zid praktično plastificirala, zbog čega će boja ostati na površini. Preko toga je četkom slikao akrilnim bojama, zbog čega je taj mural i specifičan.

Tekst i foto: V. Bijelić