Marko Popov napravi od kože sve što zamisli

Okružen mašinama kojima kroji, šije, sitni i spaja kožu, te materijalima koje u svom radu koristi, Marko stvara jednostavnu umetnost od kože, koju od 2015. godine ne čuva više samo za sebe. Te godine je novosadski zanatlija svoj ručni rad počeo da prodaje putem sajta njnjnj.markopopov.com, a njegovi se proizvodi danas mogu pazariti i u butiku “Misha Concept Store” u Pašićevoj ulici broj 32.

Kako nam je ispričao, prve korake ka ovom poslu načinio je još kao dete, kada je od oca gledao kako popravlja opremu za konje kojima je posvećen celog života.

„Uvek je tu negde oko mene bio alat pa sam malo po malo učio zanat, ali kada sam sa 17 godina išao u Sloveniju imao sam problem s prtljagom pa sam sebi napravio putnu tašnu“, kaže Marko Popov.

„Tako je sve krenulo - jedna, druga, treća tašna, a posle su mi trebale cipele i čizme pa sam i to napravio.“

Marko je vežbajući učio sam da pravi proizvode od kože, a u tome su mu pomogla stara izdanja knjiga kožarskih škola i internet, tačnije, Jutjub. Najpre nije želeo da mu hobi postane posao, ali je ipak rešio da se bavi kožom, estetikom i dizajnom, a kako sam bira i kupuje materijale i traži rezervne delove za mašine, odlučio je da svoje ime i prezime upotrebi kao brend koji danas krasi sve njegove proizvode.

„I dalje se ovo sve svodi na neki hobi, nije da mogu samostalno da živim od ovog posla, jer prodaja preko sajta nije još zaživela onako kako sam ja zamislio“, objasnio je Marko, dodajući da su njegove torbe, novčanike i kaiševe u dva butika najpre mogli da kupe Beograđani.

„Nije mi se svidelo kako to funkcioniše pa se sad mogu kupiti ovde, kod nas, a moram priznati da sam iznenađen jer se bolje prodaju u Novom Sadu nego u Beogradu, i to po istim cenama, bez obzira na standard u Beogradu.“

Da bi napravio jednu manju tašnu, kaže, potrebno mu je između 16 i 20 sati, jer dosta toga radi ručno, a osim toga sve radi detaljno. Najpre crta skicu proizvoda i kroja, zatim pravi prototip, ukoliko radi novi model, kako bi izbegao greške. Potom sledi krojenje, lepljenje i šivenje.

„Nije kao u fabrici, uglavnom se sve svodi na proizvodnju po potrebi, kako za prodavnicu, tako i za sajt, pa ukoliko imam poruybinu dajem sebi rok da za sedam dana napravim i pošaljem proizvod“, naglašava mladi zanatlija i dodaje da se najviše prodaju novčanici, ali da ni tašne mnogo ne zaostaju.  

Zbog ograničenog buyeta za sada njegov biznis ide polako. S obzirom na to da ima svoj stalan posao trudi se da odvaja novac od plate i kupuje što kvalitetnije materijale za izradu. Ipak, Markov plan je da se u skorijoj budućnosti prijavi na konkurs za Show Room koji se održava u sklopu Serbia Fashion Week-a i tu predstavi svoje radove. On takođe naglašava da bi jednog dana voleo i da proširi posao, ima svoju fabriku i radnike, kao i prodavnicu u kojoj bi prodavao samo sopstvene proizvode.

V. Bijelić