Lana Zorjan- violina pod prstima i nebo kao granica
S tri i po godine, na sopstveno insistiranje, opredelila se za violinu, a sa četiri je počela da svira.
Danas, osmoipogodišnja Novosađanka Lana Zorjan ima čitav niz prvih nagrada osvojenih na velikim republičkim i međunarodnim takmičenjima, kao i nastupe u Beču, Zadužbini Ilije Kolarca, u rezidenciji ambasadora SAD u Beogradu, na Trgu slobode u Novom Sadu, kao i na brojnim festivalima i koncertima širom zemlje, ali i primamljive ponude, kao što su ona da nastupi u čuvenom Karnegi holu u Njujorku.
"Za moj uzrast i za program koji sviram, violina jeste komplikovan instrument, ali mi je „ušla pod prste”", objašnjava Lana i dodaje da joj se nekad desi da odsvira prvi stav i stigne na treći, pa se onda seti da nije odsvirala drugi!
"To mi se, naravno, ne dešava na nastupima, ali se kod kuće nekad prosto zanesem", kaže Lana.
Po rečima njene majke Arabele, Zorjanovi su imali ogromnu sreću s violinama jer im je instrument kasnije poklonio i majstor Jovan Popović, nakon čega je kolekcionar Uroš Žikić, pošto je čuo Lanin nastup, ponudio da donira violine do kraja njenog školovanja.
"Trenutno koristi već treću violinu koju je dobila od njega, to su sve izuzetni instrumenti, dobro opremljeni, tako da smo zaista zahvalni, jer nismo morali da kupujemo violine, koje su veoma skupe", kaže Arabela Zorjan.
Naša mlada nada violinizma dolazi iz muzičke porodice. Majka je magistar umetnosti – violinistkinja, a otac Vladimir diplomirani operski pevač, jedan deda vojni muzičar, a drugi etno-muzikolog i redovan profesor na Akademiji umetnosti. Lana priznaje da prosto ne voli popularnu muziku, a omiljeni violinisti su joj Nemanja Radulović, zbog scenskog nastupa, i Stefan Milenković, jer je „jedan od najpreciznijih violinista koji je ikada postojao”. Divi se i mladoj Veroniki Moni Bogić.
"Sviram klasiku i naravno da mi se više dopada klasika. Najviše bih želela da sviram „Paganinijanu”, koju je svirala i Veronika Mona Bogić, čime me je prosto oduševila", iskrena je Lana.
Po prirodi veselo, kreativno i društveno dete, nerazdvojna od svoje pudle i „antistres terapije” Srećka, Lana priznaje da najviše voli neformalne nastupe. Ipak, takmičenja za nju, kaže, imaju svoju čar jer donose nagrade i putovanja u druge zemlje i gradove. Tako je prošle godine otišla i u Beč na takmičenje „Grand Prize Virtuoso Vienna” i, kao pobednik kategorije, svirala u velelepnom zdanju „Muzikferajn”.
"U Beču me je sve me oduševilo! Fotoraf je na probi slikao s poda, da mi ne bi zasmetao blic, dok je na koncertu bilo zabranjeno i fotografisanje i snimanje. Poseban je bio i koncert kod američkog ambasadora, u junu, pred koji, iako je bio veoma važan, uopšte nisam imala tremu! Do poslednjeg trenutka pre nastupa sam se igrala, a čitav orkestar se šalio sve vreme dok smo se usviravali. Jedna devojka me je tamo pitala: „Kako ti tako čisto sviraš oktave”? A ja sam joj rekla „Pa samo radim kako mi mama kaže! I profesori!”", seća se ona.
Radila je i s doajenom domaće muzičke violinske pedagogije, pokojnim Dejanom Mihajlovićem, kao i s koncert-majstorom Londonske filharmonije i jednim od naših najpoznatijih violinista Romanom Simovićem.
"U Srbiji ima mnogo talentovane dece, kojoj se okolnosti jednostavno ne poklope. Lana je do sada imala veoma dobre okolnosti, odličan tim profesora oko sebe i nas koji je podržavamo. Jedino kada bi finansijski momenat bio malo bolji, ali radimo na tome", napominje Lanina majka.
Lanini kapaciteti rastu, kao i potreba za daljim putovanjima koja porodični buyet više ne može da pokrije pa su Zorjanovi nedavno bili prinuđeni na to da odbiju ponude za nastupe u Londonu i Karnegi holu u Americi, dok su za put na prestižni festival „Ohridski biseri”, gde je Lana osvojila prvu nagradu, podigli kredit.
"Bake i deke enormno pomažu i bez njih ne bismo uspeli", napominje tata Vladimir, dodajući da svojvrsna podrška stiže i od komšija, koji prate Laninu karijeru i podržavaju muziciranje po kući.
Lanina biografija već je prepuna prvih nagrada s brojnih festivla i takmičenja. Među njima su i Međunarodno muzičko tamičenje „Fantast 2014”, gde se, sa samo pet godina, takmičila i pobedila u kategoriji dece do devet godina, kao i internacionalno takmičenje „Ohridski biseri” i Međunarodni susreti violinista u Sremskim Karlovcima.
D. Ristić