Kud bi s HuP-om osim u teatar?

Pored redovno ažuriranih repertoara, na ovom sajtu nalaze se aktuelne vesti, ekskluzivni intervjui sa glumcima, rediteljima i ostalim akterima i recenzije predstava iz ugla mlade publike, kao i HuPikon – rubrika u vidu leksikona, gde na pitanja u vezi sa pozorištem odgovaraju poznate ličnosti. Portal postoji četiri godine i počeo je da radi, simbolično, na Svetski dan pozorišta, 27. marta. Grupu mladih entuzijasta i studenata između 18 i 30 godina okupila je ljubav prema pozorištu. Osnovni moto im je da ljudima približe pozorišni svet i na taj način probude želju za češćim odlaskom na predstave.

Pored pomenutog sadržaja, portal pruža detaljan uvid u termine izvođenja i ima mogućnost da ljudima služi kao podsetnik, kako im se ne bi dogodilo da zaborave bilo koju predstavu.

Potrebno je da se korisnici registruju i uz par klikova pronađu predstave i dodaju ih na svoju listu želja. Potom, na njihovom profilu mogu pratiti kada se te predstave izvode i na početku svakog meseca bivaju obavešteni da li se ta predstava nalazi na repertoaru tog meseca. Nakon što pogledaju neku predstavu, označe je u listu odgledanih, ocene i/ili komentarišu i na taj način mogu zainteresovati i ostale korisnike.

Ovaj sajt pokrenuo je Nikola Bešlić, koji voli da kaže da je to neka verzija IMDB-a o pozorištima u Srbiji. Kao nekadašnji student FON-a, na kraju studija došao je do ideje da za diplomski uradi sajt koji će se baviti pozorištem i koji će pružiti informacije koje su njemu tada bile potrebne, a nije ih bilo.

- Posle dugo vremena otišao sam u pozorište kada je bila čuvena akcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta da su karte koštale 100-200 dinara. Gledao sam predstavu „Šine“ i oduševio se. Tada sam poželeo da nastavim da i dalje idem u pozorište, ali nisam znao odakle da krenem i tako se rodila ideja za sajt – kaže Nikola koji je u početku uređivao zajedno sa jednim kolegom sa faksa. - Sve se razvijalo bez nekog plana za blisku i dalju budućnost. Imali smo informacije o predstavama i u početku smo prenosili vesti sa drugih sajtova, međutim, shvatili smo da nam treba još ljudi i onda smo raspisali prvi konkurs s ciljem da se fokusiramo na Beograd i Novi Sad. Mnogo ljudi je prošlo kroz redakciju, a pojedini koji su se priključili na samom početku su i dalje u ekipi – zaključuje glavni i odgovorni urednik sajta, koji svake godine raspisuje konkurs za nove saradnike. Redakcija sada broji preko 30 volontera/ki širom zemlje, među kojima su novinari, fotoreporteri, lektori, grafički dizajneri, kao i tim za društvene mreže.

U odnosu sa pozorištima imaju status kao klasičan medij. Zovu ih na konferencije i obično dobijaju karte za premijere. Sa druge strane, najviše putuju po festivalima i trude se da stupe u kontakt sa njima i izveštavaju sa svakog festivalskog dana, a oni im, uglavnom, obezbede smeštaj i akreditacije. Jedan od najvećih uspeha im je to što su na “Erste” konkursu dobili nagradu publike za projekat „Mladi hoće u pozorište“.

Pored toga, pojedini članovi redakcije oprobali su da se bave pozorištem na konkretniji način - neki su upisali dramaturgiju, režiju ili produkciju, dok je Milica Amiyić ovogodiš­nja dobitnica “Sterijine nagrade” za domaći dramski tekst. Smatraju da je to potvrda da redakcija koristi mnogima u sadašnjoj i budućoj karijeri kroz angažovanje i napredovanje.

Najponosniji su na povratnu reakciju ljudi iz sveta pozorišta, ali i iz publike, dok na društvenim mrežama fejsbuku i instagramu broje preko 10.000 pratilaca. – Mislim da HuP ima svoje mesto u pozorištu i da smo jedinstveni na neki način - “od publike za publiku”.

- Treba da nas čitaju oni koji vole pozorište jer je HuP značajan koliko i pozorište. Mi smo usko vezani za pozorište, a široko se bavimo na nivou cele Srbije - naglašava Nikola.

Svi oni koji veruju u njihovu ideju i misle da rade dobru stvar mogu biti solidarni sa njima. Patreon je mesto gde može da se izabere mesečna kvota kojom bi se podržavao njihov rad. Utoliko bi im to olakšalo odlaske na festivale, održavanje sajta, organizaciju događaja i možda omogućilo neke nove stvari, podkast, video priloge, svoje prostorije i ko zna šta još. Njihov slogan je: „Kud bi s HuP-om, osim u teatar?“

S obzirom na to da je priča volonterska i da niko nema profit od toga, okupljeni oko ideje portala “Hoću (u) pozorište” žele da postanu održivi jer bi time zadržali ozbiljnost i kredibilitet. S druge strane i dalje su ponosni što su volonteri jer su izabrali da se bave oblašću koja nije naročito tražena – kulturom, i koriste svoje slobodno vreme, a možda i malo više od toga, da bi se bavili nečim u šta veruju.

        A. Nikodijević