Koviljčanin Petar Viđikant – profesor fizike, basista, privrednik...

Za sebe kaže da je pre svega profesor fizike, i s ponosom ističe da je treća generacija predavača, budući da je njegov otac predavao geografiju, majka biologiju, a deda s majčine strane bio je učitelj.

Iako mu je prvo i osnovno zanimanje profesor, Petar je vlasnik Manufakture hrane i pića „Viđikant”, a proizvodi rakiju i speltu. Napominje da ga je oduvek privlačilo da se razlikuje od drugih, pa verovatno i otud brojna interesovanja.

– Vlasnik sam četiri brenda, manufakture hrane i pića, „Koviljskih artefakta”, odnosno priloga kod Bore Otića u emisiji „Petkazanje”, grupe „Atrakcija” i Malog muzeja Kovilj, koji planiram da otvorim – objasnio je Viđikant. – U svemu tome uživam. Muzika mi je i više nego hobi, a zaista volim da predajem i trenutno držim časove u privatnoj „E gimnaziji”, gde imam jedan razred.

Tokom karijere prosvetnog radnika naš sagovornik radio je na različitim pozicijama, bio je član gradskog veća, direktor OŠ „Laza Kostić” u Kovilju, profesor u Gimnaziji „Laza Kostić” u Novom Sadu, te nastavnik u OŠ „Žarko Zrenjanin” na Limanu.

– Dok sam predavao u gimnaziji, đacima sam uvek govorio da sam ja najkvalifikovaniji da radim u školi „Laza Kostić” i da je to sasvim logično, imajući u vidu sam završio osnovnu školu „Laza Kostić” u Kovilju, u kojoj sam bio i direktor, kao i da živim u istoimenoj ulici – napomenuo je Petar Viđikant. – Đaci kažu sam strog profesor, ali u granicama, a zaista mi je drago kada mi se učenici jave.

Petar svira bas gitaru i kaže da mu je rokenrol u srcu, pogotovo gitarski. Članovi benda „Atrakcija” nastupaju za svoju dušu, a u šestočlanoj grupi su, osim Viđikanta, i ženski prateći vokal, tamburaški prim, ritam gitara, bubnjar i odskora im se pridružio harmonikaš. Bend ima četiri autorske pesme, a kada je svojevremeno dobio zadatak da napiše pesmu o Nikoli Tesli, naš sagovornik spojio je svoje dve velike ljubavi – muziku i fiziku. Ta kompozicija je simbolično nazvana „Teslin delta bluz”.

– Već četiri godine gajim speltu, doduše, reč je o malim količinama – rekao je Petar Viđikant. – U sklopu Manufakture zdrave hrane „Viđikant”, osim spelte, proizvodim dudaru, kajsijevaču, a supruga je zadužena za višnjevaču. Do pre dve godine sam radio deset hektara zemlje, ali više nažalost ne mogu da stignem, tako da sam zemlju dao u arendu.

Spelta je stara vrsta pšenice, izuzetno zdrava i bez glutena, koja, po rečima našeg sagovornika, malo rodi, nije efikasna, pa iako je relativno laka za uzgajanje, teška je za sakupljanje. Viđikant ima svog mlinara, pa speltu melje na kamenu i nosi je u Mardik na selekciju. Klica te pšenice koristi se kao prirodni lek za imunitet.

Muzej koji Petar planira da napravi trebalo bi da se zove „Mali muzej Kovilja – pre kraja sveta”, budući da je to selo prepoznatljivo i po čardi „Na kraj sveta”. Naš sagovornik zamislio je da to bude spoj starog i novog, a s otvaranjem ne žuri jer želi da sve bude upravo onako kako je osmislio. Ne iznenađuje činjenica da pripreme teku sporo, budući da istorije i znamenitih ličnosti u Kovilju ne manjka. Viđikant je smislio i da napravi neki suvenir, poput testenine od spelte i flašice hladno ceđenog ulja od bundeva, a kako je objasnio, kao inspiracija za to poslužili su mu Italijani, odnosno njihove testenine i maslinovo ulje po kojem su poznati.

– Pre dve godine smo u Kovilju pokušali da napravimo festival, odnosno vašar bezbedne hrane i starih zanata – naveo je Petar Viđikant. –Očekivali smo oko 15 izlagača iz Kovilja, ali se prijavilo 42. Bilo je svega, od ručnih radova do različitih yemova i slatkog. Moj prijatelj pravi 20 vrsta različitih yemova, poput onog od duda. Komšinica prekoputa mene je pre nekoliko godina počela da pravi sir, ali s neobičnim dodacima, poput lešnika, kokosa, urme. Za svoje proizvode dobila je tri nagrade na Poljoprivrednom sajmu.

Naš sagovornik ističe da se za sve te proizvode ne bi ni saznalo da ljudi nisu imali gde to da iznesu i predstave.

– Zemlja je bitna kao ekonomski podsticaj, ali ponekad ume da predstavlja ograničavajući faktor – objasnio je Viđikant, i dodao da je razmišljanje „šta će tebi škola kad imaš deset jutara” pogrešno te da to nije opravdanje.

Inspiracija za neobične priče u „Koviljskim artefaktima” Petru je čuveni Monti Pajton.

– Za te koviljske priče je glupo reći da su laž, odnosno one nisu istinite, ali im je smisao da budu na granici – objasnio je naš sagovornik. – Cilj pripovedanja tih priča je da neko poveruje, a kad neko sve to dobro ispriča, većina ljudi poveruje. Kod pripovedanja je važno da se deo priče koji je preuveličan, ubaci na mestima gde se to najmanje očekuje.

Da je Petar Viđikant vrstan pripovedač, ali i domaćin, uverila se i naša ekipa, te smo se uz čašicu razgovora siti nasmejali, a imali smo i priliku da poslušamo „Teslin delta bluz”. 

J. Vukašinović

Projekat „Prigradska naselja – Od osnivanja do budućnosti” je sufinansirao Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.