Korov treba kositi čim nikne!

stotinu zrna u kubnom metru vazduha, što je suviše veliko prisustvo. U atmosferi je dalje velika količine zrna polena, bez obzira na kišu koja je pala.

Zato će, ukoliko se ne primenjuje terapija, kijanje, curenje iz nosa, pojava suza u očima... dobro namučiti osetljive na tu korovsku biljku.

Za bujanje ambrozije umnogome je odgovoran i čovek. Tu korovsku biljku treba kositi – ili, još bolje, iščupati iz korana – čim nikne, ne dozvoliti da cveta jer se razmnožava semenom, koje se posredstvom vetra brzo širi pa je najviše ima na napuštenim parcelama, pored puteva, kuća, na đubrištima... Jedna ambrozija može proizvesti nekoliko milijardi polenovih zrna, a polen je „žilav”: može da proklija i posle više decenija.

 

Iz JPK „Gradsko zelenilo”, koje je angažovano na košenju ambrozije, apelovano je na građane da održavaju zelene površine oko svojih poseda. Preduzeće kosi korov u gradu i u prigradskim mestima na osnovu naloga dobijenih od Poljoprivrednog fakulteta i Departmana za biologiju pri Prirodno-matematičkom fakultetu, koji rade monitoring.



Međutim, problem su napuštene parcele u privatnom posedu, na šta su nam juče ukazali žitelji Kisača – komšija plac ne održava, ne znaju kako da ga nađu, a ne mogu da uđu na tuđu parcelu.U „Zelenilu” kažu da je problem i taj što se ne kontroliše kvalitet zemlje kojom se nasipaju površine i koja se koristi prilikom izgradnje.



U toku je drugi krug košenja u gradu i prigradskim mestima. U preduzeću ističu da su još u julu krenuli u akciju uklanjanja ambrozije te da su do sada prešli oko pet miliona kvadratnih metara korovskih površina, od ukupno 9,5 miliona predviđenih. U toku je kosidba bezmalo 400.000 kvadratnih metara, a najveće površine su na Klisi i Salajci.



Z. Delić