KOLIKO JE UKRASA PROŠLO KROZ NJIHOVE MAJSTORSKE RUKE Nakon četiri godine završena restauracija Patrijaršijskog dvora u Karlovcima

Skele su uklonjene, radnici izvode sitne zahvate koje nisu mogli dok su one opasivale zidine dvora i polako raščišćavaju gradilište stvarajući uslove da nakon dugog niza godina to delo arhitekte Vladimira Nikolića zablista u punom sjaju.

Obnova 5.000 kvadratnih metara bogato dekorisane fasade zahtevala je puno truda oko elemenata livene plastike i angažman i po 15 vajara koji su obrađivali svaki od njih.

– Nekoliko hiljada komada ukrasa je restaurirano i izliveno novih - kaže arhitekta u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Rastko Vlajković, pod čijim nazorom su tekli radovi. - Svakom komadu je posvećeno dužno vreme i pažnja. Rađeni su detaljno i pažljivo. Ispostavilo se da je njihovo stanje bilo nešto lošije  nego što smo pretpostavljali, zato smo više izlili novih delova u odnosu na očekivano.

U okviru ove obnove, zamenjena je ili restaurirana kompletna stolarija na zgradi i limeni elementi, a po rečima Rastka Vlajkovića, osim dekoracije, i sokla je zahtevala dosta vremena i veština zbog svoje specifičnosti. Oštećeni komadi kamena su zamenjeni drugim. Restaurirana su i stepeništa, prilazne rampe, statue lavova na zapadnom ulazu, kao i kandelabri.

– Bio je to vrlo zahtevan zadatak - priča Vlajković. - Utrošeno je puno vremena na pregled svih delova, skidanje oštećenih slojeva i njihovu restauraciju. Majstori i vajari su se nekoliko puta morali vraćati svakom elementu. U privremenoj radionici u Svetosavskom domu izrađen je za četiri godine veliki broj silikonskih i gipsanih kalupa, a ne samo dekorativnih elemenata.

Iako je prilikom restauracije zapadne, ulične fasade bilo reči da će dvor biti okrečen žutom bojom, odluka je pala da to ipak bude verona roso, kojom je devedesetih ta strana zdanja bila obojena. Vlajković kaže da je do promene odluke došlo nakon što je na preostalim trima fasadama primećeno dosta slojeva te boje ispod žute. Tokom restauracije radnici beogradskih preduzeća KOTO i Alp inženjering naišli su i na različita konstruktivna rešenja, na drvene i čelične zatege, ventilacione cevi koje nisu očekivali. Osim iznenađenja na zapadnoj fasadi u vidu gnezda vetruški zbog kojih na tom delu zgrade nisu mogli da se izvode radovi mesec i po dok ptići nisu porasli i odleteli, jer je u pitanju zaštićena vrsta,  neočekivana je bila i limena dekoracija ispod kapele, na koju nije računato kao rešenje.

Ideja za podizanje reprezentativnog dvora potekla je od mitropolita Stefana Stratimirovića i to ubrzo pošto je izabran na mitropolijski presto 1790. Uprkos nastojanju da ostvari tu svoju zamisao, to mu nije pošlo za rukom, ali je zato ostavio za njegovo zidanje 40.000 forinti. Ta suma je do momenta realizacije Stratimirovićeve ideje porasla na 576.131 forinti. Smenili su se u međuvremenu na patrijaršijskom tronu mitropolit Stefan Stanković,  patrijarsi Josif Rajačić, Smauilo Maširević, Prokopije Ivačković i German Anđelić, ali tek je preduzimljivi patrijarh Georgije Branković, samo dve godine nakon stupanja na čelo srpske crkve, uspeo da podigne rezidenciju koja pleni lepotom i danas.

Projektovanje i gradnju poverio je arhitekti Vladimiru Nikoliću. Njih dvojica su potpisala ugovor 31. marta 1892, a 18.(30.) juna iste godine osvećeni su temlji. Do juna 1894. dvor je bio sazidan, a u narednom periodu usledilo je uređenje unutrašnjosti, radovi u kapeli, podizanje ograde i parka. Na dan prepodobne majke Angeline 30. jula 1895. patrijarh Branković seo je u patrijaršijski presto u novosagrađenom dvoru. Oslikavanje kapele posvećene svetom Dimitriju povereno je slikaru Urošu Prediću, koji je svoj deo posla završio 1896. pa je i osvećenje potpuno završene velelepne zgrade obavljeno na Mitrovdan te godine.

 – Vladimir Nikolić je imao priliku koju arhitekte retko dobijaju, a to je da u kratkom vremenu projektuju niz kapitalnih objekata - kaže Rastko Vajković. – I mislim da je on to dobro iskoristio ostavivši u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu značajan trag iza sebe u tom pogledu. Status tih objekata svedoči da je posao u oba mesta obavio kako valja .

Zorica Milosavljević