Ko su žene po kojima su novosadske ulice dobile naziv

Osim što nam privlači pažnju ova nesrazmera, pitamo se ko su one. Očekivano, ima tu istaknutih dramskih umetnica, književnica, naučnica, narodnih heroja, ali i nekih koje su napravile neviđen iskorak. Jedna od njih je Ilka Marković, po kojoj je ulica na Telepu dobila ime. Udovica pukovnika Jevrema Markovića, streljanog zbog učešća u Topolskoj buni, ostaće upamćena kao atentatorka koja je 11. oktobra 1882.  u beogradskoj Sabornoj crkvi pokušala da ubije Milana Obrenovića.

Obučena u crno, izvukla je oružje i sa razdaljine od dvanaest koraka ispalila hitac. Budući da je u tome bila neiskusna, Ilka je promašila kralja. Osuđena je na smrt 12. aprila 1883. godine za pokušaj ubistva iz ličnih pobuda. Ilka je zatim pomilovana, ali, dok je boravila u požarevačkom zatvoru, nekoliko nedelja kasnije pronađena je zadavljena u ćeliji.

Anarhistkinja Ema Goldman je još kao dete razvila prkos kojim se žestoko opirala svim oblicima ugnjetavanja. Koliko je bila popularna govori i podatak da je na turneji širom Amerike 1910. godine 120 puta održala govor pred ukupno 25.000 ljudi. Nažalost, većinu aktivističkog života bila je pod nadzorom, bezbroj puta je hapšena, a poslednjih 18 meseci do izgnanstva iz SAD provela je u zatvoru. Njenim imenom nazvana je jedna klisanska ulica.

O Milici Tomić se malo zna, budući da je ostala u senci oca Svetozara Miletića i muža Jaše Tomića. Otac je imao velika očekivanja od ćerke, pa je ostalo zabeleženo da ju je oblačio kao dečaka i zvao Miloš. Dobila je ime po čuvenoj pesnikinji Milici Stojadinović Srpkinji. Sa nepunih 20 godina, koliko je imala kada je Miletić zarobljen, vodila je celokupnu njegovu korespondenciju i objavljivala prve političke članke. Pokrenula je i uređivala časopis „Žena” s namerom da se bavi svim pitanjima koja se odnose na život žene. Neki je nazivaju prvom srpskom feministkinjom. Jedina je Novosađanka od sedam Vojvođanki izabranih za poslanike Velike narodne skupštine 1918, kad su pravo glasa nakratko dobile i žene. Njena ulica je na Klisi.

U patrijarhalnoj sredini druge polovine 19. veka prava su retkost bile žene koje su imale smelosti da postave mnoga pitanja u vezi za svojom emancipacijom. Može se reći da njima pripadaju i sestre Ninković, Milica i Anka, čija se ulica nalazi u blizini Novosadskog sajma. Ciriški univerzitet, koji su pohađale kao i Mileva Marić Ajnštajn, bio je plodno tlo za širenje feminističkih i socijalističkih ideja. Marija Trandafil, Draga Garašanin, Milka Grgurova, Olga Penavin, Svetlana Vranić, Milka Marković i ostale nisu samo puka imena na tablama.   

        S. Milačić