Klub za sve ljude otvorenog srca

„Priča počinje u Danskoj, ali je u uskoj vezi s ovim podnebljem, odakle sam otišao pre više od 20 godina i gde me je duša ponovo dovela“, priča vlasnik i idejni tvorac kluba Josip Miletić, poznatiji kao Joca.“Tri godine sam ovde, imam od čega da živim, ali nisam navikao da ne radim, takvog sam duha. Poznajem dosta ljudi iz sveta motorizma, dugo sam u tome i tako se dogodilo sve ovo.“

Različite ideje uveliko se roje. Joca ima u planu da iz „Vikinga” poteknu humanitarne akcije, da budu upriličeni razni događaji, druženja, kao i književne večeri. Svako je dobrodošao, ta energija zapljuskuje već u bašti kluba. Svako može i da postane član kluba. Člansku kartu na licu mesta dobija ko želi, uslova nema, ili je možda bolje reći da je uslov – biti čovek otvorenog srca.

„Kada se spomenu motoraši, prva reakcija većine ljudi bude negativna i u tom pogledu želeo bih da razuverim ljude“, iznosi Joca svoje mišljenje.“Bajker je svako na motoru, od običnog čoveka do doktora. Ni na jednom moto-skupu nije se dogodilo da se potuku. Oni se napiju, ali se vesele, pomažu jedni drugima.“

Joca se kretao po moto-skupovima u Danskoj i Nemačkoj, tako da te goste, njegove drugove i poznanike, možemo očekivati i ovde. Jedna grupa mladih iz Danske Joci se već najavila tokom Egzita naredne godine.

Bajkerska priča ne traje ceo njegov život, kao što bi se moglo zaključiti po dosadašnjim redovima. Istina, počela je od malih nogu, ali prekinuta je jednim padom koji je mogao imati koban ishod. Njih dvojica tadašnjih dečaka, srećom, izbegli su, kako Joca kaže, dve smrti.

„Dva automobila su nas promašila i tada sam rekao sebi da neću više nikad na motor. Međutim, kada sam otišao u penziju, kaže meni šogorov brat: „Hajde sada kupi motor, pusti bradu i idi da se voziš.” Ja sam to bukvalno shvatio, kao pravi Bosanac“, s osmehom dodaje. „Povratak u svet motora dogodio se 2010. godine i od tada sam uspeo još četiri puta da padnem.“

Umeđuvremenu se razveo, ima dvoje dece, koja u Danskoj imaju i svoje živote, a život tamo je, kaže, surov kad si sam.

„Šta možeš – da šetaš, gledaš TV, kišu, vežbaš i tako ukrug. Svi familijarni, zatvoreni u svoje domove, sasvim drugi način shvatanja života. I vratio sam se, odnosno sada 90 odsto života provodim ovde“, kaže on.

Bogata i raznolika biografija, vidimo, stoji iza našeg domaćina i cele priče, a logično, i svestranost. Joca je autor četiri knjige, svojevrsne autobiografske novele: „Dobro je”, „Tamo nedaleko”, „Nebo iznad” i „Mater vetru”, a jednoga, verovatno skorijeg dana, one će biti pretočene u jednu.

Još jedna sklonost, prisutna od malih nogu, mu je fotografija. Osim pejzaža, delova Novog Sada i snimanja venčanja, taj hobi ga je 2007. godine odveo pravo na Filmski festival u Kanu, gde je imao priliku da upozna te svetske zvezde. Anegdote s njima nemoguće je pobrojati.

Fotografija mu je donela i nagradu našeg lista 2015. godine. U pitanju je jedna „Danska duga” na auto-putu jer foto-aparat je uvek spreman, pogotovo za nesvakidašnje prizore i čudne pejzaže.

 

B. Pavković