Ključna karika za osvajanja titule „Novi Sad 2021”

za koji se ne može reći da je nepromenljiv. Naprotiv, menja se uzlaznom putanjom. „Euro-In Film“, „Infant“, „Novosadski yez festival“, „Prozefest“ i jedan mlađi festival, koji već ima neku vrstu mini-tradicije – festival „Poezika“, festivali su koji imaju kraću ili dužu tradiciju, ali i prošle godine bili su posećeni, upečatljivi, s velikim medijskim ođekom i u tom smislu su, kako kaže direktor Kulturnog centra Bojan Panaotović, važnim bojama obeležili i godinu koja je za nama. Svedoci smo, dakle, izuzetnog kontinuiteta kvalitetnih festivala i događaja, ali lepo je istaći i nedavnu posetu slavnog nobelovca Orhana Pamuka, kome je tom prilikom jedan od urednika KCNS-a Nedeljko Mamula lično dodelio nagradu „Milovan Vidaković“.

Titula Evropske prestonice kulture 2021. godine svakako je vest decenije, a Kulturni centar Novog Sada u tome je imao izuzetno važnu ulogu, kao ključna karika.

– Kad je u pitanju titula Evropske prestonice kulture, najpreciznija reč koju bih ja mogao da upotrebim je to da smo mi bili logistika celog projekta – kaže Bojan Panaotović. – Prevashodno naše službe – pravna, računovodstvo i služba za javne nabavke – podnele su izuzetno veliki teret. I umetnički deo, koji je neosporno bio sjajan, i odbor Evropske prestonice, i izvanredna odbrana plana, i aplikacije u Briselu, sve je to od ogromnog značaja, ali bazične stvari bile su na Kulturnom centru. Sve aktivnosti, od ugovora i dozvola do marketinških poteza, moraju se obavljati preko neke institucije, to sam čovek ne može da izvede. Ta institucija u Novom Sadu bio je Kulturni centar i na neki način on je „kičma“ procesa osvajanja titule.

Pri svemu tome bilo bi nezahvalno izostaviti ključne ljude i organizacije koji su se zalagali i pružali podršku, te Panaotović nije zaboravio da spomene „Egzit fondaciju”, koja je vodila kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture, s njihovim predsednikom Upravnog odbora Nemanjom Milenkovićem na čelu. Ističe zatim ulogu službenika za javne nabavke KCNS-a Milana Martinovića i šeficu računovodstva Aleksandru Spasojević, koji su, kako kaže, imali veliku odgovornost, bili krajnje profesionalni i uvek na usluzi ljudima iz Evropske prestonice kulture. Takođe naglašava i veliku podršku gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, koji je, kako je rekao, ne samo politički nego i svim srcem uz uspeh i rezultat koji ostavlja takav trag u istoriji našeg grada.

– Jednoga dana, kad sve ovo mine i kad se stvari budu sagledavale u istorijskoj retrospektivi, aktuelni gradonačelnik imaće veoma ozbiljan i krupan rezultat u svom mandatu – pod utiskom je Panaotović. – Rezultatom takvog ranga i takvog kalibra verovatno će malo ko moći da se pohvali. Ipak, nije to došlo slučajno, gradonačelnik je bio stoprocentno posvećen tome, s mladim timom bio je i u Briselu, i smatram da mu, kao prvom čoveku Grada, treba odati priznanje.

Malo je reći da je ta titula uspeh decenije i izuzetne snage, a u prilog tome ide i činjenica da je u konkurenciji bio veliki broj kandidata.

– To je titula koja ima diplomatsku, finansijsku, kulturnu i, ako hoćete, dimenziju širenja istine o našem narodu koji je dugo bio stigmatizovan, bojen negativnim i tamnim bojama u medijskoj i svetskoj areni – smatra Panaotović. – Mukotrpno traje proces dolaženja do istine, ali to će biti jedan izuzetno važan segment u uravnoteženoj slici o Balkanu i balkanskim narodima.

Evropska kulturna prestonica Novi Sad sa stotinama i hiljadama umetnika dočekaće isti broj posetilaca – uživalaca umetnosti na svojim predstavama, koncertima, filmskim festivalima, multimedijalnim projektima. Iz te prestonice oni će odlaziti s pozitivnim utiscima.

– Svojim kućama po evropskim zemljama otići će sa slikom o jednom pristojnom, civilizovanom gradu u kojem se odvija umetnost „par ekselans“, i to je jedna izuzetno važna i diplomatska i politička i kulturna bitka koja je dobijena – uveren je Panaotović.

Kada je u pitanju 2017. godina, uz podršku samog vrha države i Grada Novog Sada, Kulturni centar Novog Sada na proleće planira jednu ozbiljnu konferenciju na koju će biti pozvani vrhunski intelektualci iz regiona, preciznije, nekadašnje SFRJ.

– Ključna poruka te konferencije biće ta da na Balkanu nema puta, nego samo stranputice, ako ćemo se vraćati šovinizmima, osvetoljublju, iskopavanju ratnih sekira, traženju mana u drugima, poricanja sopstvenih zločina... Jedini put, ako želimo da živimo kao civilizovani narod, dostojni 21. veka, jeste put kooperacije, kulturne saradnje i saradnje uopšte, pomirenja, stigmatizacije sopstvenih zločina iz prošlosti i hrišćanske dimenzije praštanja. Uvereni smo u to da će svi intelektualci iz regiona biti složni u tome – zaključuje Panaotović.

B. Pavković

Mladost i znanje, dobitna kombinacija

– Na samom projektu radim već oko godinu i to produkcijsko-promotivni deo, tako da sam u tom smislu najviše doprineo – navodi saradnik KCNS-a u pi-ar službi Dušan Vuković, jedan je od članova tima „Novi Sad 2021”. – Bilo je veoma izazovno raditi na jednom takvom projektu, upoznao sam mnogo ljudi, što mi je i na profesionalnom planu veoma dobrodošlo. Zaista verujem da bi sve institucije kulture trebalo maksimalno da se uključe u taj proces da bi sve bilo urađeno najkvalitetnije moguće.

Koordinatorka Američkog kutka u Novom Sadu Milica Rašković pored tog posla, koji radi već punih deset godina, veoma je aktivna u nevladinom sektoru i piše projekte za evropske fondove u saradnji s nekoliko nevladinih organizacija iz Novog Sada.

– Zbog svog iskustva na tom polju angažovana sam da dam svoj doprinos kandidaturi grada za EPK 2021, najpre kao organizatorka promotivnih aktivnosti, a zatim i kao koordinatorka tima za pisanje aplikacije – kaže Milica Rašković. – Sastanci vezani za pisanje aplikacije uglavnom su se odvijali u Američkom kutku, gde smo, u stvari, stvarali program „Novi Sad 2021”.