Ključ za otvaranje vrata mašte i kreativnosti

„Novosadskog BIG dečjeg leta 6”. Na jednoj od radionica deca od šest do dvanaest godina imala su priliku da, posmatrajući dela slikara i kolekcionara Stojana Aralice, saznaju nešto o njegovom stvaralaštvu i tehnikama slikanja. Izložene su njegove slike pejzaža s Primorja, ali i neke na kojima su ulice Pariza.

Deca su i sama zaključila koliko su vedriji tonovi okoline morskih predela, dok su slike s gradskim krajolikom, kako su to mališani okarakterisali, „nekako tamne”. Nakon upoznavanja s tim delima, deca su ispričala šta je to što ih asocira na leto, da li je to raspust, putovanje, odmor u prirodi, predmeti, boje... Čule su se priče o  putovanjima u Grčku, Sloveniju i Crnu Goru.



– Meni se sviđaju predeli u kojima ima starih gradova – podelila je utiske jedna devojčica. – Tu vidim i slike i predmete. Jednom smo tetka i ja u Grčkoj, na nekom ostrvu, dok smo šetale plićakom, naišle na srušeni stari grad, pun kamena, ali nismo imale foto-aparat. Tamo se u stara vremena dosta radilo.



Mališane na leto, osim starih gradova, asociraju more, šuma, ronjenje i sunce, a posebno interesovanje i asocijacije imaju kad su u pitanju bića koja žive u vodi, kao što su delfini i ajkule. Neko je spomenuo i susret s hobotnicom. Devojčica koja uči francuski jezik čula je priču o gradu gusara u Francuskoj.



Stojan Aralica, kako su deca saznala, važio je za jednog od onih slikara koji obožavaju jake boje. Tako izražene boje najbolje oslikavaju leto, a u narednom delu radionice crtali su omiljeni letnji doživljaj ili motive koji ih podsećaju

na leto.



Čuli su se i interesantni dečji komentari, kao na primer to da se drvenim bojicama bolje crta nego flomasterima jer se crtež lakše posvetli ili potamni. Čamac u moru, ajkula, hobotnica, sunce, plivači, kuće na moru, ležaljke... našli su se na dečjim crtežima već u prvim minutima njihovog stvaranja u okviru radionice.



B. Pavković