KC „Rumenka“ i „Forum“: Dobra štiva nacionalnih manjina
Veče posvećeno negovanju, očuvanju i razvoju izdavačke delatnosti vojvođanskih Mađara, u okviru čega su predstavljena različita dela i žanrovi, održano je u prostorijama biblioteke „Ivo Andrić” u Rumenki.
Promociju je organizovao Kulturni centar „Rumenka” u saradnji s Izdavačkim zavodom „Forum”, u želji da se i na taj način spozna bogatstvo multikulturalnosti te sredine.
– Negovanje multikulturalnosti jedna je od vizija Kulturnog centra „Rumenka“, kao nosioca negovanja kulturnog života regiona – istakla je direktorka Kulturnog centra „Rumenka“ Dragana Milošević poželevši dobrodošlicu učesnicima i posetiocima. – Što pre shvatimo da je to naše bogatstvo i adut na osnovu kojeg smo u pravom smislu prepoznatljivi i u regionu i van njega, saradnja će sigurno biti plodonosnija, a kulturni programi i projekti u budućnosti kvalitetniji.
Tom prilikom predstavljena je i akcija „Knjigu u dijasporu“, u okviru koje predstavnici Izdavačkog zavoda „Forum“ obilaze mesta u Vojvodini u kojima ne postoje knjižare, te promovišu svoja izdanja i na taj način pomažu čitaocima da što jednostavnije dođu do knjige.
– Godišnje objavimo oko 30 knjiga različitih žanrova – objasnio je direktor i glavni urednik Izdavačkog zavoda „Forum“ Gabor Virag. – Smatramo da je značajno čitati, jer knjiga bi trebalo da se ceni i jedan je od najlepših poklona čak i u današnje vreme, u kojem je mnogo elektronskih izdanja. Ja sam pozitivno iznenađen u tom smislu jer ljudi i dalje vole knjigu. Dobra knjiga to zauvek ostaje i ako ima svoje vrednosti, doći će do publike.
Ove godine Srbija je bila počasni gost na Književnom festivalu u Budimpešti, te je „Forum“ aktuelno objavio i veliki broj dela savremenih srpskih pisaca prevedenih na mađarski jezik. Među njima su se našla imena poput Ive Andrića, Svetislava Basare, Milovana Danojlića, Lasla Blaškovića i drugih, koje je na promociji predstavila urednica zbirke prevoda Izdavačkog zavoda „Forum“ Emeše Rajšli.
– U Mađarskoj se sad već dosta čitaju elektronska izdanja, dok su u Srbiji ljudi i dalje skloni papirnim stranicama – pokazuje iskustvo Emeše Rajšli. – Čula sam i jedno zanimljivo mišljenje o elektronskim knjigama, koje kaže da ako čovek čita sa uređaja, ne zapamti sam predmet, koji ima dušu. Oni koji se bave knjigom znaju da je prvo što će uraditi kad knjiga stigne iz štamparije, otvoriti je i pomirisati starnice. Istina, odavno se izgubio stari miris, ali osećaj i dalje postoji i svi tako radimo. Mislim da ćemo još dugo čitati te klasične knjige.
Promocija je privukla i osnovce iz Rumenke, te je posebno bila predstavljena literatura za decu, u kojoj je izuzetno zanimljiva edicija koja najmlađe upoznaje sa filozofima, približavajući im tu temu na prijemčiv način. Kad je reč o delima za odrasle, predstavljene su knjige sa intervjuima, reportažama, portretima, feljtonima i komentarima starijih novinara, koji su pisali za najpoznatije dnevne i nedeljne mađarske listove u Vojvodini, o kojima je govorio urednik Izdavačkog zavoda „Forum“ Janoš Brener. Teme tih dela su pojedinac i društvo, sudbine i životi mađarskog življa, kultura, naučni radovi vojvođanskih Mađara i, uopšte, sve što je doticalo građane Jugoslavije i Srbije ranije ili u današnje doba.
– Koliko sam shvatila, ovde je reč, između ostalog, o prevodu velikih pisaca na mađarski. Parafraziraću velikog mislioca, pisca i nobelovca Ivu Andrića, koji je rekao da se „sa magijom graniči i na prave podvige liči rad dobrog prevodioca“, i da su prevodioci oni mostovi koji spajaju dve civilizacije i dve kulture – bila je inspirisana gošća promocije mr Helena Međeši, prevodilac za rusinski jezik. – Malo sa cinizmom, a malo se sa podsmehom kaže da je u prevodu uvek nešto izgubljeno. Ne, ja tvrdim da je u prevodu uvek nešto i dobijeno. Da nije prevođenja, ljudska kultura ne bi bila univerzalna.
Tekst i foto: B. Pavković
Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” sufinansiran je od strane Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.