Karlovčanka Vesna Erdeljan ne ispušta igle i konac iz ruku
Od kada se kao mala u Staroj Pazovi, gde je s roditeljima neko vreme živela, oprobala u ručnim radovima, Vesna Erdeljan iz Sremskih Karlovaca ne samo da ne ispušta igle i konac iz ruku nego eksperimentiše i usavršava se u novim tehnikama.
Kaže da je počela da hekla s 12 godina, nešto kasnije i da štrika, a posle su usledile i ostali vidovi ručnih radova pa i šivenje. Pre nekoliko godina oprobala se i u izradi krpara, a tu tehniku je savladala je uz pomoć Karlovčanke Tatjane Lacković. Zahvaljujući internetu, saznala je za novu vrstu heklanja, takozvano irsko heklanje, i od pre četiri godine i njime se bavi. Kaže da se tim heklanjem uglavnom bave Ruskinje i da, po njenim saznanjima, osim nje, svega nekoliko žena vlada tom tehnikom.
„Specifično je po tome što se unapred spremljeni ornamenti – isheklani, oprani i uštirkani, čiodama pričvršćuju na stripor i onda se uz pomoć heklice i tanjeg konca spajaju u željenu celinu“, objašnjava Vesna Erdeljan.“ Tehnika je vrlo zahtevna, iziskuje veliki fizički napor zbog položaja tela u kojem se radi. Za jedan komad odeće potrebno mi je otprilike dva meseca rada. To je nešto što sam do sada radila svojoj deci. Kada bi trebalo naplatiti ga, imalo bi zaista visoku cenu.“
Nabrajanje dosadašnjeg Vesninog kreativnog opusa potrajalo bi, a najveći deo toga što je svojim rukama stvorila, uglavnom se ne nalazi kod nje, nego kod naručilaca, njene dece ili prijatelja. Mesto među njenim rukotvorinama našle su i igračke hobotnice za nedonoščad. Kaže da su to predmeti koji su teški za izradu i da posle jedne hobotnice mora nekoliko dana da odmara ruke zbog bolova. Ali, to je rad koji spada u domen plemenite misije. Vesna deo je Fejsbuk grupe čiji članovi se bave izradom hobotnica za bebe u inkubatorima, i tako se one i plasiraju i stižu do krajnjih korisnika u porodilištima širom zemlje.
„Ručni rad je moj hobi“, kaže ova žena koja je završila Višu ekonomsku školu, ali od povratka u Sremske Karlovce nakon razvoda 1995. radi „privremeno” u Bogosloviji.“ Ne mogu da kažem, izvesna je to i dopuna buyeta. Kad se sve skupi, tokom godine bude to prihod u visini jednomesečne plate, ali od toga se ne može živeti. Pre svega sve ovo stavaram za svoju porodicu i prijatelje.“
Nakon što je odgajila i izvela na put svoje troje dece, Vesna je odlučila da pruži i tuđoj deci priliku da osete toplinu doma i posvetila se hraniteljstvu. Jedan od razloga za tu odluku bio je i da prekrati samoću. Pre tri i po godine član njenog domaćinstva postala je tronedeljna Lana. Njoj se pre tačno godinu pridružila dvomesečna Branka, a od 5. decembra prošle godine i Brankina mlađa sestra Iskra, kada je napunila deset dana. Okružena tim trima devojčicama koje zahtevaju dosta pažnje i brige, Vesna ne stiže sada mnogo vremena da posveti svom hobiju. Trenutno štrika Lani šal da kompletira kapu koju je završila ranije. S tugom priča da Lanu uskoro očekuje odlazak u usvojiteljsku porodicu, i dodaje da ne zna kako će se izboriti s njenim odlaskom jer se emotivno vazala za nju.
Z. Milosavljević
