Kako drogama reći ne

Cilj je jasan, a to je da se postigne da međunarodno društvo bude bez droga, pa se tako i Dom zdravlja „Novi Sad“ uključio u obeležavanje ovog dana. Ispred tri ambulante u gradu nalazili su se promo štandovi sa po jednim specijalistom psihijatrom i medicinskom sestrom.

- Zainteresovani su na našim pultovima mogli dobiti sve informacije vezane za temu o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, a koje su usmerene ka građanima svih uzrasta, jer su oni važne karike u lancu prevencije i borbe protiv zloupotrebe droga - rekla je specijalista psihijatar Milena Golubski. - Bolesti zavisnosti su, nažalost, veliki problem na našem području iz razloga što smo mi još uvek zemlja u tranziciji, ali i zbog našeg geopoltičkog položaja. Dobro je što je u poslednjih nekoliko godina sve je manji broj novoprijavljenih pacijenata za lečenje od zloupotrebe i korišćenja psihoaktivnih supstanci.

U evidentiranju novih pacijenata, po rečima Milene Golubski, učestvuju Dom zdravlja, Klinički centar, sud, zatvor, policija, a  dokumentacija i evidencija novopridošlih pacijenata je šifrovana i ne može biti nikakve zloupotrebe, te naša sagovornica naglašava da  pacijenti nemaju potrebu da se plaše od takve evidencije, jer je ona isključivo zarad statističkih potreba. Iako je tako, teško je reći koliko je sada trenutno pacijenata na lečenju. Razloga je više, jer postoji veliki broj kartona, pacijenti nekada dođu, a nekada se dešava da se ne pojavljuju duži vremenski period, zato što su u apstinenciji ili su možda nastavili sa korišćenjem droga, ili su pokojni, te se iz navedenih razloga ni u jednom momentu ne mogu dati tačni podaci o tome koliko u ovom momentu postoji aktivnih korisnika psihoaktivnih supstanci. Kao još jedan od razloga, naša sagovornica ističe da je ovo hronična bolest koja ima tendenciju da se ponovi, ukoliko se ne leči i ne prati redovno, tako da se često javljaju situacije da su pacijenti po više godina apstinirali, ali na kraju se pokolebaju i prepuste se ponovnom uzimanju.

- Radim i u zatvoru već duži niz godina i samim tim oni pacijenti koji su započeli lečenje tokom boravka na slobodi, produžavaju isti tretman tokom boravka i u zatvoru - rekla je Milena Golubski. - Ono što treba da naglasimo je da je poželjno da dođu na prvi pregled u pratnji nekog od članovca porodice, koji bi trebalo da budu saradnici u lečenju, jer će se na taj način pacijenti najpre osloboditi ove loše navike.

Bolesti zavisnosti predstavljaju značajan društveni problem, koji pored posledica po zdravlje korisnika, dovodi i do brojnih socijalnih problema i ekonomskih gubitaka zbog troškova lečenja, ilegalnih tokova novca, porasta troškova socijalne zaštite, pravosuđa... Prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci realizuje se u skoro svim zemljama širom sveta, a osnovni principi na kojima se ona zasniva su isti ili slični onima koji se koriste u prevenciji drugih rizičnih ponašanja. U grupu rizičnih ponašanja navode se bežanje iz škole, nasilničke i ektremne manifestacije agresije, rasizam i ksenofobija, ponašanje izazvano zavisnošću, seksualno rizično ponašanje, negativni uticaji sekti. U širem konceptu grupe rizičnih ponašanja ubrajaju se i problemi koji su udruženi sa sindomom zlostavljane i nezbrinute dece i spektar poremećaja u ishrani.

I. Mikloši

Odsek za bolesti zavisnosti

Odsek za bolesti zavisnosti u Novom Sadu se nalazi se u okviru Odeljenja neuropsihijatrije u objektu Doma zdravlja „Jovan Jovanović Zmaj“, koji radi svakog radnog dana od 7 do 20 časova. Odsek postoji već skoro 40 godina i bavi se lečenjem različitih oblika zavisnosti, iako je najveći broj pacijenata zavisnih upravo od narkotika. Rade dva tima koja su sastavljena od neuropsihijatara, medicinskih sestara, psihologa i socijalih radnika. Broj telefona centra je 021/4879-556.