Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

On zna tajnu kako cipele postaju umetnička dela

06.05.2017. 20:41 20:48
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Dvadesetosmogodišnji Aleksandar Bračer bavi se već gotovo devet godina obućarskim zanatom i proizvodnjom unikatnih cipela i, iako mu posao ide odlično, ima problem da u današnje vreme nađe radnika koji zna ovaj posao.

Objašnjava da je osnovni problem to što fabrike koje su propale i otpustile radnike, nisu od tih ljudi napravile proizvođače cipela već usko orijentisane stručnjake za određene radnje.

"Jave mi se ljudi koji kažu „radili smo 20 godina u fabrici cipela”, a kad ih pitam šta ste radili, kažu mi, na primer, ušivali smo cibzare. Meni treba neko ko zna sve da radi",  ističe Bračer.

On kaže da je popravkom cipela počeo da se bavi još u sedmom razredu osnovne škole, a u njihovu proizvodnju upustio se nakon završetka srednje škole i to s bratom Sinišom. U pitanju je porodični biznis koji je započeo njegov otac kada se preselio u Sombor i otvorio radnju za popravku cipela, od čega se, kako kaže, ranije moglo dobro živeti.

Prisetio se kako im je standard narušila ekspanzija jeftine kineske robe koja se desila tokom 2000. godine pa su ljudi naglo počeli da kupuju obuću manjeg kvalitata i roka trajanja, ali finansijski pristupačnu.  – To nas je nateralo da i mi uđemo u trgovinu kineskom robom „Šafran” i dobro nam je krenulo, ali u tom periodu nismo imali kožnu obuću. Dolazile su nam mušterije koje su imale više novca i pitale za kožu i tako se rodila ideja o proizvodnji kožnih cepela – rekao je Bračer, i dodao da je njegova porodica kupila „Teodora obuću” iz Sremskih Karlovaca i nakon toga su se bacili na proizvodnju cipela, o kojoj u početku baš i nisu mnogo znali.

 Kada sa suprugom šetam gradom, imam tu profesionalnu deformaciju da uočavam greške na cipelama

Kada je reč o postupku, on kaže da, kad mušterija donese sliku cipele, premeri se stopalo, odabere materijal i nakon toga se pravi model na kalupu, određuje visina štikle i kalupa, izvlače šabloni, kroji se, a onda se koža stanjuje, šije i oblikuje. Od trenutka naručivanja obuće do njene izrade potrebno je da prođe dve do tri nedelje, zavisno od toga koliko je zahtevan model, a kako je objasnio, toliko se čeka i kada više njih u isto vreme naruči obuću jer se radi po istoj proceduri, samo uporedo.

Iako ne stiže da dizajnira modele, Bračer kaže da su mušterije vrlo kreativne i dolaze im s odličnim idejama, a boje koje koriste i kako prave šare pri izradi cipela je porodična tajna.

Kod njega u Ulici Miše Dimitrijevića 43, može se poručiti od baletanki, espadrila, salonki do čizama preko kolena, pravi i muške modele, a kako kaže, u poslednje vreme najviše su u modi brukserice.

"Kada sa suprugom šetam gradom, imam tu profesionalnu deformaciju da uočavam greške na cipelama koje običan čovek ne može da vidi", kaže Bračer,  i ukazuje na to da je najčešća greška da pobegne peta na cipeli ili ode u stranu.

Aleksandar smatra da je zadovoljna mušterija najbolja reklama. Svima koji kod njega kupe cipele uvek je na raspolaganju za sve popravke da bi one trajale što duže.

Katarina Bačkalić

Piše:
Pošaljite komentar