Kad se zavijori petokraka na Salajci

Deo te svečanosti mogao se videti sa ulice, jer je barjak sa jugoslovenskom trobojkom sa petokrakom na njemu daleko premašio visinu spoljnog zida kuće Zorana Bančića, a zvuci himne „Hej Sloveni” pokojne nam zemlje SFRJ i pesme o Titu, partizanima, Jugoslaviji čule su se niz ulicu. Slavio se Dan mladosti.

Zoran i ekipa prijatelja koja se kod njega okupljaju oko 11 sati, po ustaljenom tajmingu za kafu, tog 25. maja nazdravili su u svoje ime, ali i za vremena kada je narečeni datum bio državni praznik. Bila je tu i bista Maršala i pionirske zastave, ali najvažnije - vesela atmosfera koju su pravili domaćin “zastavnik” i njegovi prijatelji. Izostao je slet i štafeta, ali i sama atmosfera bila je dovoljna da oni koji pamte ta vremena dožive svojevrsno putovanje kroz vreme, kao što se to dogodilo potpisniku ovih redova.

Uvek se izjašnjavao kao Jugosloven

„Kada su počeli ratovi devedesetih godina, onda su svi počeli da mašu svojim zastavama, pa sam i ja rešio da mašem svojom zastavom. Ja sam se uvek izjašnjavao kao Jugosloven. Kada me je pre neku godinu jedna devojka u anketi neke turističke agencije pitala u kojoj bih zemlji voleo da živim pored Srbije, ja sam joj rekao: u Jugoslaviji. Ostala je u čudu. Rekao sam joj da je mlada i da nema pojma kakva je to zemlja bila. Ja sam duboko jugonostalgičan“, kaže Bančić.

I ovaj 25. maj poslužio je kao prilika da se iskaže poštovanje prema jednoj zemlji koje više nema i životu i vrednostima koje su se baštinile u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Ali nije samo Titov rođendan povod da se podiže plavo-belo-crvena zastava sa petokrakom. Već godinama, Zoran svaki značajniji praznik bivše zemlje obeležava podizanjem zastave uz zvuke „Hej Sloveni”.

Ideju za podizanje zastave dobio je iz američkih filmova.

„Tamo sam video da na rančevima i ispred mnogih kuća podižu američke zastave. Pa što ne bih i ja svoju podigao“, navodi naš sagovornik.

Ima prijatelje svih nacija

On dodaje da se u vremena bujanja nacionalizma i šovinizma nije pronašao ni na jednoj od strana jer potiče iz mešovite porodice u čijem porodičnom stablu ima i Bunjevaca, Hrvata, Slovaka, Srba...

„Najbolji kućni prijatelji mojih roditelja su bili Mađari, a gotovo deceniju je kod mene stanovao crnac Žeanot Sulivan Randimbijarinson sa Madagaskara. Evo i Bosanci su mi prijatelji... Nisam imao uslove da budem šovinista“, uz osmeh komentariše Bančić.

Bez prijatelja koji su i 25. maja bili u njegovom domu, ne bi bilo ni barjaka ni zastava. Jedan je pomogao u izradi jarbola, drugi izlio temelje, treći dizajnira zastave. Prvu trobojku sa petokrakom naručio je preko „Limunda”. Ona se prvi put u Zoranovom dvorištu zavijorila na nekadašnji Dan republike 29. novembra. Kako kaže, nije retkost da zatekne pred kapijom ljude koji se fotografišu kraj obeležja jednog vremena.

„Jednom prilikom, bio je isto neki od državnih praznika SFRJ podigao sam zastavu i puštao muziku. Bilo je oko četiri popodne, kad je neko pozvonio na vrata. Već sam pomislio da je policija i da su došli po mene. Međutim, ispred je stajala mlađa žena iz obližnje ulice koja me je zagrlila i rekla: „Nemate pojma koliko sam srećna što sam čula i videla ovo”, navodi Bančić.

Kim raketu, a on zastavu

Međutim, to nije jedina zastava koja se u Zoranovom dvorištu podiže na jarbol. Ima dosta različitih zastava, pa se traži povod da se zavijore.

„Imam zastavu Severne Koreje. Jednu mi je vetar oduvao, ali imam još jednu. Kad god Kim Yong Un opali raketu, ja dignem zastavu“, objašnjava naš sagovornik.

Njegov kutak dvorišta smatra azilom za ljude slobodnog duha, pa kroz druženje i šalu često niknu nove ideje. Tako je Dan žena, 8. marta ove godine obeležen velikim crvenim brushalterom koji je bio istaknut na jarbolu.

„Otišao sam do kineske radnje i zatražio najveći brushalter koji imaju. Prodavačica me začuđeno pogledala, objasnio sam joj da nije za mene, ali nisam hteo da joj objašnjavam za šta mi treba. Kakogod, obeležili smo dostojno i Dan žena“, kaže kroz smeh Bančić.

I tako iz dvorišta u Karađorđevoj prolaznici su mogli da vide i Škotsku zastavu kad je bio referendum u toj zemlji, Rusku zastavu prilikom Putinove posete Srbiji, ali i plavo-belu zastavu na pola jarbola kada je preminuo Slobodan Santrač, legenda jugoslovenskog fudbala i OFK Beograda čiji je Zoran navijač. A u kolekciji ima još zastava, samo čeka povod da ih istakne....

Aleksandar Savanović