Kad im zatreba pomoć, mladi ne znaju s kim da pričaju
NOVI SAD: Istraživanje o potrebama mladih o mentalnom zdravlju u Novom Sadu, sproveo je Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva „Srce“ u okviru projekta „ Snažnije zajedno“, a rezultati su predstavljeni na jučerašnjoj panel diskusiji „Mentalno zdravlje mladih u zajednici – Novi Sad“, koja je održana u Omladinskom centru „Opens“.
Koordinatorka projekta “Snažnije zajedno” i volonterka Centra „Srce“ Slavica Ranisavljev - Kovačev prikazala je rezultate koji govore o tome da mladi žele da potraže pomoć i razgovaraju o svom mentalnom zdravlju, ali često ne znaju sa kim da pričaju i koga da kontaktiraju. Ukoliko pak odluče da ostvare kontakt, proces se oduži više od očekivanog, navodi ona.
- Često se mladi suočavaju i sa diskriminacijom, te misle da mentalno zdravlje mora biti značajnije kada je u pitanju obrazovanje – priča Ranisavljev - Kovačev, objasnivši da su u istraživanju učestvovali mladi od 15 do 30 godina. – Na panelu govore relevantni stručnjaci iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite, a teme se tiču potreba mladih u mentalno zdravstvenom domenu. Čini nam se da, iako je tema u vazduhu i stalno se razgovara o njoj, jako je malo pokrenutih konkretnih koraka ka tome da se mentalno zdravlje stavi na primarno mesto.
Žele da ih neko razume
Rezultati istraživanja o potrebama mladih o mentalnom zdravlju govore da je najveći broj ispitanika (70 odsto) naveo da oseća uznemirenost i napetost, a 66 odsto ih je reklo da ima slabu motivaciju. Loša koncentracija i osećaj bezvoljnosti registrovani su kod 62 odsto mladih.
Osim navedenih, ispitanici su naveli da ih umuče anksioznost, iscrpljenost i umor, suicidnost, autodestrukcija...
Tokom izlaganja, istakla je činjenicu da su najčešći razlozi zbog kojih se osobe javljaju porodični i partnerski problemi,problemi usled ugroženog mentalnog zdravlja (nedostupnost terapije, usamljenost, stigmatizacija...) kao i oni egzistencijalni. U 2021. godini im je upućeno 8.890 kontakata sa osobama koje se nalaze u krizi. Diskusiju su vodili predstavnici Instituta za mentalno zdravlje iz Beograda, Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Savetovališta za brak i porodicu, te je tom prilikom psihijatar Instituta za mentalno zdravlje Miloš Lazarević pričao o problemu iz svog iskustva.
- Mladi sa kojima radim, a to je uzrast od 16 do 25 godina, nailaze na prvi, uslovno rečeno “problem”, a to je odrastanje – kaže Lazarević. - Iako pod okriljem porodice, deca se sve više osamostaljuju i trebalo bi da dobijaju slobodu koju odrasli život nudi. Za uzvrat bi trebalo da prihvate odgovornost, te se u svemu tome suočavaju sa izazovom odrastanja. Zato se taj proces može okarakterisati više kao zahtev nego problem. Mladi se susreću sa svim mentalnim problemima kao i odrasli, naravno sa određenim specifičnostima koje prate njihov uzrast. To su problemi u vezi s raspoloženjem i duševni problemi, jer su mladi podložniji zloupotrebama supstanci, pošto su skloni da istražuju i eksperimentišu na različitim poljima, zatim teži duševni problemi itd.
Tekst i foto: I. Bakmaz