Na Fruškogorski maraton sa svih strana sveta

“Veliki je značaj ovog događaja, jer on predstavlja istovremeno ekološku, sportsku, rekreativnu, zdravstvenu, kao i sociološku manifestaciju”, rekao je član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin, koji je otvorio Planinarski maraton. “Gledamo da čuvamo našu Frušku goru i podižemo svest o značaju tog nacionalnog parka, koji je biser Vojvodine i cele Srbije. Učestvujući u maratonu, ljudi se sjedinjuju s prirodom, uživaju u čistom vazduhu, šetaju, druže se i provode vreme zajedno“.

Direktor Planinarskog maratona, koji realizuje Planinarsko-smučarsko društvo “Železničar”, Nenad Sudarov rekao je da se organizatori već četiri decenije trude da ukažu na značaj takvih fizičkih aktivnosti. On je pomenuo da je pomoć Grada, koji pokriva petinu ukupnih troškova organizacije, veoma bitna, zahvaljujući kojoj je ta manifestacija dobila i neophodnu podršku brojnih javnih i komunalnih preduzeća.

“Da bi maraton opstao i za naredne generacije, bili smo prinuđeni da uvedemo minimalnu cenu kotizacija, zbog fiksnih troškova koji ne mogu da se izbegnu”objašnjava Sudarov. “Ipak je reč o ozbiljnoj organizaciji sa više od 30 planinarskih društava i 14.500 sati rada volontera, koji ne dobijaju nikakvu nadoknadu za trud. Pomažu nam i prateće službe Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja... To radimo prvenstveno jer želimo da kroz učešće u maratonu ljudi razumeju značaj i prednosti boravka u prirodi, da taj dan iskoriste da se lepo provedu i ponesu lepe uspomene sa Fruške gore, kako bi dogodine opet došli“.

Svake godine, napomenuo je Sudarov, organizatori napominju učesnicima da ne precene sebe, te da realno sagledaju svoje mogućnosti i odaberu stazu koja bi im najviše prijala, kako bi mogli da uživaju u pešačenju. Podsetili su, između ostalog, i da je ključno sačuvati šumu, te da učesnici otpatke bacaju samo na za to određenim mestima na kontrolnim tačkama. Sve maratonske staze obeležene su posebnom markacijom, poznatim belim krugovima i crvenim srcima, kojima se juče i danas vode mladi i nešto stariji zaljubljenici u prirodu, pešačenje i Frušku goru.

“Treći put učestvujem na maratonu, uključujem se polako u planinarenje, koje čini da se mnogo bolje osećam“ - kaže Novosađanin Radomir Maličević. “Svi koji šetaju su veoma opušteni i takva atmosfera mi odgovara, a Fruška gora je prelepa“.

Da zdrav život ne samo što godi, nego i opušta, saglasna je i Lidija Ćulibrk, inače urednica časopisa “Lepota i zdravlje”, koja je sa svojom ekipom novinarki i čitateljki došla da prepešači Pripravnički maraton treću godinu za redom. Ona je podsetila da je sedenje bolest modernog doba, te da je potrebno da što više budemo na nogama, bilo da obavljamo kućne poslove, šetamo decu ili izlazimo u prirodu. Među učesnicima juče je bilo i pravih veterana, kao što je Bogdan Zeljković Crni iz PSK “Sirig”, koji oko 35 godina čestvuje u Maratonu i, kako kaže, blizu je zlatne planinarske značke.

„Odmah sam krenuo na veliki maraton i uglavnom sam na takve staze i išao”, seća se Crni. “Kada su me već stigle godine, prešao sam na srednji, pa sam preskakao, bio na kontrolnoj tački na Testeri... Ove godine pokušaću tih 85-86 kilometara, nije baš svejedno, šezdesetpeta mi je godina. Prešao sam svojevremeno i dva ultramaratona, od preko 100 kilometara, a prošle godine sam isto pokušao, stigao do Andrevlja i nisam mogao dalje, otkazala mi kolena“.

Crni kaže da je za maraton veoma važna priprema, obavezna kabanica, dobra i rezervna obuća za kišu, ali i forma. Ipak, napominje da je upornost najbitnija.

“Sećam se, pre 25 godina su bile neke Sarajlije, koje su krenule na veliki maraton, koji je tada iznosio 88 kilometara. Na nekih 40 - 50 kilometara rekoše: “Ko kaže da su Fruška gora i Vojvodina ravne?!”. Možda nema velikih vrhova, ali teško je ići gore-dole. Treba dobra kondicija, ali mentalna priprema je ključna“.

Dragana Ristić

Foto: Radivoj Hadžić