Jezici se lako uče pod krošnjama na Štrandu

Osnovna ideja manifestacije je upoznavanje dece od pet do 12 godina s kulturom, jezicima i medijima manjinskih zajednica, te su deca kroz radionice tokom svih ovih godina imala priliku da uče mađarski, slovački, rusinski i rumunski jezik. Prošle godine uveden je i znakovni jezik, što deca takođe vole i prihvataju.

– Radionice jezika pokazale su se zaista dobro – potvrđuje organizatorka projekta Nataša Heror. – Deca izuzetno brzo usvajaju novi jezik i praktično nauče više od 100 reči nedeljno. Subotom imamo kvizove, i to oni mnogo vole. Spremaju se, animiraju roditelje, pa i rodbinu i komšiluk, sve koji znaju određeni jezik. U tome se, zapravo, ogleda taj aktivni multikulturalizam, kao i interkulturalizam, jer želimo da deca iz drugih manjinskih zajednica nauče bar osnovne reči, da se jave, pozdrave i slično. Živimo u takvom društvu i nekada je ovde bilo uljudno i normalno da se zna bar ta neka osnova.

Osim činjenice da novo znanje lako usvajaju, decu učenje stranih jezika zaista interesuje. S obzirom na takvo interesovanje i uočenu želju dece da nastave, od ove godine uveden je pilot-projekat u vidu mesec dana intenzivnog kursa slovenačkog jezika za tinejyere od 13 do 19 godina. Na kursu se obično skupi grupa od njih šestoro do dvanaestoro.

– Svake godine sam dolazila na radionice, bilo mi je baš zabavno i, učeći jezike, lepo smo se družili – rekla je trinaestogodišnja Marija Storožuk Zeljković, koja sad dolazi na kurs slovenačkog jezika. – Kad sam videla da ove godine ima nešto i za nas, starije, pomislila sam: što da ne, hajde da probamo i to. O Sloveniji sam čula lepe utiske od svog tate, a i od njegovog druga koji tamo živi blizu mora, tako da bih volela da posetim taj deo. Takođe bih volela da odem u Kranjsku Goru, na Bled i u Postojinsku jamu, ako je moguće. Strane jezike je dobro učiti prvenstveno zbog proširivanja znanja jer nikad se ne zna kad ćemo u životu upoznati nekoga ili biti u nekoj državi kada ćemo upotrebljavati taj jezik. Lepo je znati drugi jezik, sporazumevati se i biti elokventniji.

Izuzetno je zanimljiv podatak da „Pod krošnjama na Štrandu” već godinama rado borave i deca koja nisu iz Novog Sada, a koju u naš grad dovede letnji raspust.

– To je peta godina kako dolazim, a ranije sam učio mađarski, rumunski, rusinski, slovački i znakovni jezik – kaže Adrijan Cvijanović (13) iz Banjaluke. – Zanima me i slovenački, nisam u Sloveniji nikad bio, ali voleo bih da odem. Posetio bih Škocjanske jame, koje su na UNESKO-voj listi svetske baštine, Piran, Bled, Bohinj... Na kursu smo naučili osnovno, svaki dan dolazim i mislim da je mnogo lakše učiti slovenački kad već znaš srpski ili bilo koji slovenski jezik. Strane jezike je značajno učiti da bismo upoznali druge kulture, na taj način bogatimo iskustvo, a ako se nađemo u određenoj zemlji, lakše ćemo se snaći ako poznajemo bar osnovno na jeziku koji se tu govori.

Tekst i foto: B. Pavković