Jesenji sajam antikviteta u Domu Vojske: Putovanje u prošla vremena

Imali smo letnju pauzu od tri meseca i jedva smo dočekali da ponovo izlažemo i da se vidimo, s osmehom nas je dočekao Sava Todorov.

Kako kaže, na njihovim sajmovima se trude da budu zastupljene sve vrste umetnosti.

Istrajavamo zahvaljujući našim sugrađanima koji znaju da prepoznaju lepe stvari i koji cene istoriju i tradiciju. Takođe, mlade želimo zainteresujemo za starine i da im pokažemo bogatu kulturu ovih predela, kaže naš safgovornik.

Nakon kratkog razgovora s domaćinom sajma, naša ekipa odlučila je da istraži šta sve može da se nađe među stotinama predmeta. Jedan od štandova sa najraznovrsnijom ponudom bio je onaj Tibora Stojkova iz Sombora koji je izložio „etno program“.

Možete pogledati slike, stare lampe, porcelanske figurice, razne posude, pacolovke i mišolovke, zvonce za stoku, radio aperate iz 1920. godine ali i telefon bez brojčanika iz tridesetih godina prošlog veka, nabrajao je Stojkov.

Mnogi su zastajali kod štanda Stojkova, razledajući neobične zarđale kuke veličine dvadesetak centimetara pitajući se čemu su služile.

To je bilo praktično pomagalo za vađenje vedra iz bunara, objasnio je Stojkov.

Kad je vedro s kojim se zahvata voda iz bunara upalo, dodaje naš sagovornik, onda se za kuku vezala uzica i puštala na dno bunara kako bi se kofa „upecala“.

Kako kaže, jedan od traženijih predmeta je valjak koji se umakao u farbu, potom kotrljao pa zidu.

Pošto su tapete nekada bile skupe ljudi su se dosetili da ih ovom tehnikom imitiraju, pojasno nam je naš sagovornik i rekao da je do pre 50 godina svaka kuća je imala valjke raznih dezena i da sada oni opet dolaze u modu.

Gospođa Jelica Lela Dejanović iz Gospođinaca štand s ručnim radovima postavila je u ćošku Doma vojske. Ona nam je otkrila da su ručni radovi mahom neponovljivi i da njihova izrada zahteva mnogo vremena, strpljenja i ljubavi.

U Vojvodini čest je beli bez, a naglasak nije na šarenilu već na sitnim detaljima, objasnila nam je ona i dodala da su se vojvođanske domaćice oduvek rado bavile heklerajem

Kako je dodala, dugo radi „poentles“ ručni rad koji je izuzetno zahtevan, a koji kombinuje heklanje šivenje i vez.

Što su detalji sitniji i što je više vremena uloženo to je ručni rad cenjeniji, ipak za mene je svaki komad od neprocenjive vrednosti, objasnila je Lela Dejanović.

Jedan od najatraktivnijih izlagača je Miloš Radu. Već sa ulaza za oko zapadne crveni salonski nameštaj star preko 120 godina koji je krasio domove bogatih.

Ništa na njemu nije menjano, jasan je bio Miloš.

Prema njegovim rečima, bake i deke su znali da čuvaju stvari jer su to bili skupoceni predmeti koje su pravljeni da traju decenijama.

Ostale su mi samo dve takozvane ženske i dve muške stolice i stočić. Za muškarce, koji su krupniji, pravljene su šire stolice, dok su za dame izrađivane uže i eleganije, kaže Miloš.

Posetioci kod Miloša Radua mogli su da pronađu i zidne satove iz 1912. godine ali i one „modernije“ iz 1970. godine, te mnoštvo posrebrenih svećnjaka svih velićina i stilova.

Odmah do izlaza s izložbenog prostora naišli smo na štand Marka Stojanović iz Beograda koji je prava riznica blaga posebno za strastvene kolekcionare.

Kod mene mogu se kupiti kolekcionarske predmete poput starih novčanica, kovanica, nakita, razgledinca i retkih knjiga, uputio nas je Marko.

Odlučio sam, dodaje, da izložim novčanice iz doba Kraljevine Jugoslavije i vremena Obrenovića, Karađorđevića i Josipa Broza Tita, ali i one mlađe iz vremena inflacije.

Cene se kreću od jednog evra, pa naviše što zavisi od stanja i broja odštampanih i sačuvanih moneta, objasnio nam je Marko.

Nas je najviše privukao emajlirani držač za satove s kraja 19 veka, kao i srebrna damska tobica ukrašena poludragim kamenjem bečke izrade takođe iz tog perioda. Ipak, najveće interesovanje vladalo je za medalje i ordenje. Na držačima se našlo ordenje iz doba Kraljevine Jugoslavije, te medalje za zasluge u službi, sokolske značke iz perioda Prvog svetskog rata kao i značke fudbalskih klubova sa prostora bivše Jugoslavije.

Posetioci sa sajma su otišli puni utisaka, a neki su svoje kolekcije obogatili unikatnim predmetima koji podsećaju na davno zaboravljena vremena.

Tekst i foto: Silvia Kovač