Jedva otišli, a vratili se pobednički
Name, Denis, inače učenik sedmog razreda, nagrađen je za svoju instalaciju – jedrilicu napravljenu od recikliranih materijala. Međutim, i pre stručnog žirija, potencijal u obojici prepoznala je njihova nastavnica likovnog, Marta Kiš Buterer.
– Njih dvojica su najpre bili šokirani kada su videli šta treba da rade, pošto su u ponudi bile radionice u keramici, siporeksu, montažnoj plastici, instalaciji i drvetu – kaže Marta Kiš Buterer. – Mi ovde nemamo novca da uvedemo i takvu vrstu prakse u školu pa smo pravili pripreme pre nego što smo otišli.
Za dan i po, koliko su imali na raspolaganju da završe rad, od recikliranog materijala koji su tamo zatekli dvojica mladih Novosađana uspeli su da prikažu vrlo zanimljive ideje na zadatu temu – „Elegancija”. Naime, Denis je u kategoriji instalacija napravio jedrenjak od kartonskih rolni, starih ce-deova, najlona i drveta, dok je Aleksa u kategoriji montažne plastike napravio akrobatu od stiropora.
– Od smeća i predmeta koji se više ne koriste i koje bismo inače bacili trebalo je da napravimo nešto korisno – objašnjava Denis Nikolić. – Prvo sam razmišljao o nekoj visećoj instalaciji, ali mi je profesorka kasnije dala ideju za jedrenjak. Nisam mislio da ću pobediti pa sam se veoma iznenadio. Nisam ni razumeo šta su pričali, samo su me prozvali i kada sam se popeo na binu, saznao sam da sam osvojio prvo mesto.
Aleksa, inače učenik petog razreda, odabrao je da u svojoj kategoriji, montažnoj plastici, napravi zanimljivu prostornu kompoziciju – akrobatu koji u ruci drži sunce, jer ga je, kaže, to najpre asociralo na nešto elegantno. Iako je tada prvi put radio sa stiroporom, Aleksa je čitavo iskustvo okarakterisao jednom rečju – „Vau!”
– Ne bih ni išao tamo da moja nastavnica nije prepoznala potencijal u meni – zahvalan je Aleksa. – Još kao mali sam pravio origami od papira i voleo sam da crtam, što i sada radim. Slovenija je bogata, lepa i uređena zemlja. Lepo je što su napravili takvu koloniju s mnogo dece iz Hrvatske, Slovenije, Bugarske... Išao bih tamo svake godine ako bih mogao.
Inače, zanimljivo je da prvobitno nije trebalo da Denis ide u Črnomelj, već drugi učenik, koji je u međuvremenu odustao. Osim toga, čitav put u Sloveniju te tročlane ekipe škole „Petefi Šandor” bio je pod znakom pitanja zbog nedostatka novca. Ipak, zahvaljujući nastavnici Marti, koja je zbog toga prodala svoja dva akvarela, oni su uspeli da odu na koloniju i predstave svoj grad.
– Rekla sam „Na hrabrima svet ostaje”, seli smo u kola, uzeli pare od slika i krenuli na put. Kada smo stigli, Slovenci su jedva čekali da nas vide i bili su veoma srdačni. Na proglašenju najboljih radova, prozvali su Denisa koji je osvojio prvo mesto za instalaciju i u tom trenutku sam plakala od sreće. On je prvo bio šokiran, a onda mi se i zahvalio na pomoći, što me je još više raznežilo. Bio je tako zbunjen na podijumu, ali mislim da sam ja bila najsrećniji nastavnik u tom trenutku. Vrlo sam ponosna i vrlo zadovoljna time što su njih dvojica tamo pokazali i uradili. Bilo je čupavo, ali su se obojica pokazala kao izvanredni borci – zaključila je Marta Kiš Buterer.
D. Ristić
Foto: S. Šušnjević,
Marta Kiš Buterer
Pecaljka kao zaštitni znak
Pošto je, po rečima nastavnice Marte Kiš Buterer, prvonagrađeni Denis Nikolić u toku kolonije često gledao ka jednoj rečici, ostatak njegove ekipe odveo ga je na pecanje, kao strastvenog ribolovca. Svoju ljubav ka pecanju utkao je i u svoj rad, pa s njegove jedrilice visi pecaljka s papirnim „ulovom” koji se smeška.