Jahanje i druženje u „Poni kutku”

Podstaknuti ljubavlju svoje dece prema poni konjima, Tamara i Željko Kuran osnovali su „Poni kutak“ koji se bavi uzgojem i promocijom poni konja. Kutak radi svakog radnog dana, sem ponedeljkom, a deci uzrasta od dve do deset godina pruža užitak jahanja i druženja sa preslatkim životinjama.

„Poni kutak“ je osnovan sa jednim ponijem, dok ih sada ima pet. Tamara Kuran se od malih nogu bavila konjičkim sportom, te je potekla iz Konjičkog kluba „Graničar“ koji je, kako kaže, tada bio jedini klub u Novom Sadu. Iako je klub bio udaljen 12 kilometara od grada, Tamara je svaki dan išla biciklom, autom, pa i peške kako bi jahala konje, a nekada je bila i takmičar.

- Od malih nogu su mi samo konji bili u glavi i mnogo sam volela taj sport, baš kao i danas - kaže naša sagovornica. - “Poni kutak“ sam osmislila kada mi se rodio treći sin, a želela sam da mi deca odrastaju u prirodi uz konjiće i pse, iako žive u gradu. Početak nije bio lak, ali sam imala viziju da će i ostali roditelji prepoznati lepotu koju sam videla i tako je i bilo. Novosađani su oduševljeni, mada mnogi još uvek ne znaju da postojimo.

Poniji Olga, Iskra i Sofija praktično uče decu jahanju, a mini poniji Popaj i Sara su tu da bi ih deca mazila, čistila i družila se sa njima. Najinteresantniji su dečici koja još nisu ni prohodala.

Na sajtu Ponijevog kutka, osim veb prodavnice gde može da se pogleda i kupi sve na temu konjića, kao i suveniri i oprema za ovaj sport, stoji zanimljiva postavka osnivača. Naime, Tamara Cvejanović Kuran je vladar iz senke, za njenog supruga Željka Kurana piše da je fizički radnik - direktor, nakon čega slede društveno korisni radnici Filip i David Kuran, dok je poslednji osnivač Boris Kuran nazvan „levo smetalo“.

- Dobrodošli u naš mali raj! - sa smeškom je kazala Tamara. - Moram da naglasim da sam imala ogromnu podršku supruga u razvijanju ideje. Deca su tada bila mala, a sada “levo smetalo“ ima devet godina, zna sve o konjima i od velike je pomoći u „Poni kutku“. Njegovo odrastanje tamo je neprocenjivo, dok su dva starija dečaka uključeni u akcije koje organizujemo. Suprug je tu da u raznoraznim aplikacijama složi ono što smislimo i napravi lepe drvene detalje koji se nalaze u sklopu našeg „Poni kutka“.

Tamara Kuran ističe kako roditelji vole da dolaze u „Poni kutak“, ali da ima mnogo dece koja konja nikad nisu ni videla i koja ne znaju da se ponašaju u prirodi.

- Ne znaju da trče, grubi su sa životinjama, nestrpljivi i glasni, a sve je to posledica ovog ubrzanog tempa života i previše telefona i boravka u zatvorenom. Generalno je to loše, jer dete svoje detinjstvo treba da provede isključivo napolju, u igri - uverena je Tamara. - Poniji su njihove veličine, nekima su i preveliki. Imaju lagane pokrete i nisu toliko jaki, taman su za decu i njihove mogućnosti. Druženje sa ponijima detetu čini zadovoljstvo, oni im prenose svoju energiju, a opet su im autoritet, prema kojem ne mogu da budu grubi. Oni jednostavno moraju da postanu tim sa njima, a s obzirom da tim funkcioniše zajedno, dete tada uči da se ponaša u skladu sa njegovim karakterom. A kada ih konjić sluša, sreći nema kraja!

Osim jahanja i druženja sa ponijima, „Poni kutak“ vikendom organizuje i kreativne radionice na kojima se najčešće izrađuju stvarčice sa različitim materijalima, kao i Školu jahanja. Tamara navodi kako se tokom radionica vežba motorika, dok se sve vreme nalaze u prirodi ispod velikog drveta.

- U toku radionica, dok se deca igraju, porodica je na okupu, a to je glavni cilj - ocenila je naša sagovornica. - Kada je u pitanju Škola jahanja, to sam organizovala da bih videla šta to sve mogu mala deca. Pored toga što na konju jačaju ravnotežu, oslobađaju se straha, postaju veoma spretni dok rade razne vežbe, jačaju samopouzdanje i kada vide šta sve mogu, deca postaju pravi jahači! Sa pet godina mogu da jašu samostalno, u kasu sa zadatim raznim težim vežbicama snalaženja u prostoru.

Od pre dve godine „Poni kutak“ ima licencu da radi sa decom po NTC sistemu učenja, kada deca rade određene motoričke aktivnosti dok im se zadaju asocijacije, pitalice i tako aktiviraju obe sfere mozga. Povrh svega, idu u šetnju po rančevima Tvrđave, gde se, kako Tamara kaže, nalaze prirodne prepreke. Kao rezultat, svake godine na jesen se organizuje „Poni kup“ u vidu prezentacije znanja koje predstavlja malo takmičenje. Tada mališani osvoje mnogo pehara i medalja.

K. Ivković Ivandekić