Izložba 75 godina od oslobođenja Novog Sada u Istorijskom arhivu grada

Fokus izložbe pod nazivom „75 godina od oslobođenja Novog Sada” je upravo na 22. i 23. oktobru 1944. godine, kada je Drugi bataljon Novosadskog partizanskog odreda postavio zastavu na Gradsku kuću, čime je obeležen kraj okupacije grada. Ta postavka kroz 13 panoa prikazuje svedočenja i sećanja ratnih komandanata Vojvođanske brigade, ali i fotografije i ostala dokumenta koja govore o tom događaju, kao i oružje iz tog perioda.

Četvorogodišnja okupacija Novog Sada i borba njegovih građana za slobodu praćeni su velikim gubicima u životima i ogromnom materijalnom štetom. Poginulo je više od 550 učesnika NOB-a, od toga u oružanim jedinicama 200, u pozadini 35, obešenih i streljanih bilo je 67, ubijenih na isleđenju sedmoro, umrlih u zatvorima i logorima 239. Prilikom ulaska okupatora, zloglasne racije u januaru 1942. godine, u logorima u zemlji ili van nje, na prinudnom radu i mobilisanih, izgubilo je život više od pet hiljada stanovnika Novog Sada svih uzrasta, oba pola, različitih nacionalnosti, pretežno Srba i Jevreja.

Ta sumorna statistika govori da je gotovo svaki deseti stanovnik Novog Sada položio život za slobodu svoga grada i svoje zemlje.

– Kako je kazao prota Olimpije Popović, očekivala se možda i osveta za sve ono što je Novi Sad prošao u toku tri i po godine okupacije, međutim, Novosađani su se izdigli duhom, kao i 1918. godine, i na izložbi vidimo scene tog velikog narodnog slavlja, koje je trajalo danima jer je sloboda dugo snevana – kazao je  direktor Istorijsdkog arhiva Novog sada Petar Đurđev. – Zahvaljujući profesoru dr Slobodanu Bjelici došli smo do jednog važnog podatka, koji nam govori o desantu Dunavske  rečne flotile, odnosno njenih marinaca, u podnevnim časovima 22. oktobra 1944. na Novi Sad. Taj desant je predvodio jedan od najinteresantnijih likova te vojne jedinice Viktor Andrejevič Kaldanov. On je, po svedočenju, s osam svojih mornara i pet jugoslovenskih dobrovoljaca stigao na pristanište i na prepad napao poslednje nemačke jedinice. Oni su uzeli veliki ratni plen i stigli u Novi Sad, i rekli da je sloboda stigla.

Na otvaranju izložbe svoje uspomene na oslobođenja evocirao je prof. dr Milan Runić, koji je, kako nam je objasnio, u vreme kraja Drugog svetskog rata bio u 51. tenkovskoj diviziji Crvene armije, a nakon toga prešao u Devetu vojvođansku brigadu jer nije želeo da ide s Rusima.

– Sve te ljude sa slika sam znao, a čini mi se da su oni zaboravljeni – naglasio je Runić, i dodao da bi bilo dobro da se prisetimo i bitaka na Batini, Bolmanske i Virovitičke jer su u njima, kako je rekao, izginuli Vojvođani, a danas se o tome slabo govori.

Petar Đurđev dodaje da je jedan od važnih izvora i svedočenje prote Alimpija Popovića, prvog predsednika mesnog Narodnooslobodilačkog odbora, koje detaljno prenosi njegovo sećanje o nedelji, 22. oktobra. Po tom svedočenju, kaže Đurđev, istog dana su se nakon 15 časova tukle poslednje neprijateljske jedinice, odnosno oko 500 mađarskih i 400 nemačkih vojnika, te je došlo do miniranja mosta koji je povezivao Bačku i Srem, a nakon toga je otpočelo slavlje i preuzimanje vlasti. 

– Taj datum predstavlja prekretnicu u istoriji Novog Sada posle surove okupacije koja je dovela i do velikog demografskog pada i snažnog ekonomskog nazadovanja – naglasio je direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada. – Srpska Atina je posle Drugog svetskog rata doživela veliki napredak i razvoj i upravo zbog toga uzimamo nepobitnu činjenicu da je sloboda donela ogroman napredak svima koji su živeli u gradu, a u istoriji su ostale brojne teme i dileme o tome ko je tačno prvi ušao u grad Novi Sad i upravo zbog toga smo danas iskazali sećanja vojnih komandanata 18, 12. i 7. vojvođanske brigade, generala Koste Nađa, kao i sovjetskih izvora. Zahvaljujući istraživanjima profesora Alekseja Timofejeva, došli smo do podatka da su hrabri sovjetski mornari oslobodili Novi Sad već 22. oktobra. Naime, Timofejev piše: „Izviđačka grupa marinaca Dunavske flotile pod komandom iskusnog diverzanta Viktora Kalganova, zvanog Brada, 22. oktobra 1944. ušla je u Novi Sad. Evo kako je taj poduhvat opisao kapetan bojnog broda Arkadij Sverdlov, načelnik štaba Dunavske flotile: ’iznenađujuće lako zauzeli smo dunavski gradić Novi-Sad. Tamo je bio izbačen manji izviđački desant – osam marinaca i pet Jugoslovena-dobrovoljaca pod komandom poručnika korvete V. A. Kalganova. Zajedno s izviđačima se iskrcao i saradnik našeg štaba poručnik fregate G. K. Čepižni. Kada su se upoznali sa situacijom, izviđači su zaključili da Nemaca ima malo i da su oni uglavnom kod pristaništa. Marinci su odlučili da napadnu. Iznenadni juriš je zapanjio neprijatelja. Preživeli Nemci požurili su na čamce i pobegli. Ostavivši drugove Jugoslovene da čuvaju barže s vojnom opremom koje je ostavio neprijatelj, marinci su ušli u grad. Kalganov i Čepižni su se obratili okupljenim građanima i rekli su im: Grad je slobodan, fašisti ovde više neće doći’.”

– Često konfuzna i vremenski neujednačena sećanja učesnika oslobođenja ne treba previše da nas bune – ističe Đurđev. – Novi Sad je bio prolazna stanica u daljem gonjenju neprijatelja. Sovjetske i naše trupe su se spremale za jednu od najvećih bitaka Drugog svetskog rata u toku trajanja NOB-a na prostoru Jugoslavije, Batinsku bitku. Izneta svedočanstva nikako ne umanjuju značaj borbe i žrtve koje su borci dali u cilju oslobođenja Jugoslavije, tako da nas i danas, posle 75 godina, podsećaju na to kolika je cena slobode.

Prota Alimpija Popovića, prvi predsednik Mesnog narodno-oslobodilačkog odbora Novog Sada, se ovako prisećao 22. oktobra 1944. godine: „Već kroz jedan sat (oko 16 časova) počeli su prolaziti mladi partizani u grupama po desetak s raznovrsnim oružjem, uglavnom su to bili malo stariji pioniri oko 15-16 godina. Koračali su važno i bili ozbiljni, kličući slobodi i smrt fašizmu. U tome je stigao i čika Milan, po koga smo poručili, a nešto kasnije i Ratko, koji nam ukratko reče da se ujutro sastanemo kod dra Moča u 7 sati, pa se oprosti od nas i ode...

„Igralo se i pevalo (na centralnom gradskom trgu) do iznemoglosti a igrali su i oni koji su pretili da će zubima klati kada dođe sloboda. Mesto krvave osvete oni su razdragano igrali i pevali. To i takvo veselje je trajalo nekoliko dana. Najednom se začuše iz Glavne ulice od Vladičanskog dvora poklici i salve od pušaka. Najednom presta muzika i klicanje, a oni koji su bili kod Tanuryićeve palate i koji su prvi ugledali jedan tenk, sav isprepletan platnom i okićen peškirima, prepun mladića i devojaka, a za ovim još jedan isto tako okićen platnom, cvećem i našom omladinom, nastao je pravi delirijum od oduševljenja, sreće i radosti. Glavna ulica, ceo trg, kao i Bulevar, bio je prepun naroda. Tenkovi su polagano mileli da ne bi koga pregazili, i zaokrenuli u Bulevar. Kasnije sam čuo da su ih zaustavili pred bifeom u Tanuryićevoj palati. Ušli su u bife i, navodno, od silnih grljenja i ljubljenja, jer je svako želeo da se s tenkistima pozdravi i izljubi, ni baćuške nisu uspeli da popiju nijednu votku niti pojedu šta im se iznelo. Taj doček zaista će ostati svima – nezaboravan.”

Izložba se može pogledati besplatno sve do 22. novembra radnim danima od 7 do 19 časova u Istorijskom arhivu grada Novog Sada, Filipa Višnjića 2a. Po rečima direktora te institucije Petra Đurđeva, najlepša poruka izložbe je u tome što prikazana građa govori o narodnom slavlju koje se nakon oslobođenja grada dogodilo.

General Kosta Nađ je ovako govorio o oslobođenju: „Od naših jedinica) u Novi Sad, napušten od neprijatelja, prve su stigle čete Novosadskog partizanskog odreda: u grad su ušle već u zoru 23. oktobra, praćene, kako smo obavešteni, velikom povorkom razdraganog i oduševljenog naroda. Toga dana u grad su ušle i neke jedinice 12. brigade, a zatim i prethodnica 75. sovjetskog korpusa.”

V. Bijelić