IZ ARHIVA GRADA: „Novitet”, simbol ženske modne odeće

Navodno, iz entuzijazma te grupe novosadskih zanatlija, koji su od kuće doneli alat, mašine i pegle, i trenutka kada su proizvodunju usmerili ka potrebama građanstva 1947. godine, zvanično je osnovano preduzeće nazvano po imenu novosadskog prvoborca NOR-a Milana Džanića, a koje će u narednim decenijam izrasti u giganta „Novitet”.

- Prvobitna prozivodnja, koja je podrazumevala raznu robu, nije mogla da obezbedi ni visoku produktivnost, ni dobar kvalitet, koji je domaće, a pogotovo strano tržište, zahtevalo - kaže direktor Istorijskog arhiva Petar Đurđev. - Zaokret je nastao 1955. godine, kad je napuštena izrada rublja i muške konfekcije i kada se preduzeće opredelilo za izradu ženske modne odeće. Ispostaviće se da je to bila ispravna odluka jer preduzeće vremenom postalo jedna od prvih modnih kuća u Srbiji. Otada i nosi ime „Novitet“.

Iako danas zvuči suludo, u ono vreme nije bilo neobično da se radnici odreknu dela zarade kako bi sagradili zgradu koja će biti „njihova” i u kojoj će raditi.

- Odričući se dela svojih ličnih dohodaka, radnici su 1960. godine odlučili da, u mikroindustrijskoj zoni na Futoškom putu, podignu novu modernu fabriku. Za godinu i po dana, vlastitim novcem, „Novitet“ je dobio novu savremenu i tehničko-tehnološki dobro opremljenu fabriku - objašnjava Đurđev. – Naredne godine za “Novitet“ su bile zlatne. Već dve godine kasnije pripojilo mu se preduzeće za izradu vojne i civilne odeće „Kvalitet“, a broj zaposlenih se tada povećao sa 350 na oko 700. Potom mu se 1978. godine pripojila trikotaža „Slovan“ iz Kisača, pogon specijalizovan za izradu suknji i haljina, dok je “Novitet“ 1986. godine izgradio i novi pogon u Sonti, gde se zaposlilo oko 100 krojačica. Organizovao je i modne revije, a možda najpoznatija je ona na Tvrđavi iz 1972. godine koju je zabeležio objektiv legendarnog Pavla Đisalova.

Kako objašnjava Đurđev proizvodni program obuhvatao je kapute, mantile, kostime, jakne, blejzere, haljine, suknje, pantalone, razne komplete, ali se radila, doduše u manjoj meri, i muška konfekcija i to kaputa i mantila. Sve to je bilo plasirano preko trgovačke mreže u celoj zemlji, a preduzeće je raspolagalo destinama prodavnica u svim većim gradovima u Srbiji.

- Renomiranu odeću „Noviteta“ rado su prodavale sve robne kuće i konfekcijske radnje u zemlji, jer je bila izuzetno cenjena među kupcima - kaže Đurđev. - U Novom Sadu „Novitet“ je imao modnu kuću na Bulevaru Mihajla Pupina 4, butik u Ulici kralja Aleksandra 10, kao i prodavnice u Zmaj Jovinoj 16 i u Svetozara Markovića 1, a jedna radnja se nalazi kod same fabrike na Futoškom putu 51.

Pre sankcija „Novitet“ je dve trećine svojih kapaciteta iskorišćavao za odeću koja je plasirana u inostranstvu, pre svega u Zapadnoj Evropi (Švedskoj, Nemačkoj, Francuskoj), a konfekcija je prodavana i u Sovjetskom Savez, kao i na Bliskom istoku. Teška vremena učinila su svoje, pa je gigant jedno vreme grcao u dugovima. Nakon ukidanja sankcija Jugoslaviji 2000. godine, sklopljeni se novi aranžmani za izvoz ženske modne odeće u Nemačku, Sloveniju, Slovačku i druge zemlje. Preduzeće je 2004. godine dobilo novog vlasnika, kompaniju „Zekstra” iz Beograda. Trenutno je uposleno samo oko 40 radnika.

Prema rečima naših sagovornika koji su ceo životni vrek proveli u ovom preduzeću, zanimljivo je i sledeće zapažanje:

- Za nemačko tržište rađeno je uglavnom manje odevnih predmeta, otprilike 500 komada - ispričao nam je jedan od bivših radnika „Noviteta”. - Nemci su imali običaj da pregledaju svaki komad ponaosob. Sa druge strane, za rusko tržište šili smo mnogo više odevnih predmeta, recimo 5000. Ali, Rus koji je dolazio u kontrolu imao je običaj da nasumce izdvoji samo jedan od urađenih. Ako je bio dobar, cela porudžbina bi dobila zeleno svetlo za izvoz. U suprotnom, vraćen bi bi ceo kontigent!

        S. Kovač