Iskopani temelji za izbegličke zgrade u Čeratskoj ulici
Gradnja 16 stanova namenjenih izbeglicama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja počela je u Sremskim Karlovcima u decembru prošle godine.
Na parcelama koje je lokalna samouprava bila u obavezi da obezbedi, na samom kraju Čeratske ulice, između vodorezervoara Čerat i prvih kuća, prvo je nivelisan teren, da bi nedavno radnici i iskopali rovove za temelje.
Kako saznajemo u JUP-u, Jedinici za upravljanje projektima u javnom sektoru d. o. o, koja na osnovu sporazuma Republike Srbije s Bankom za razvoj Saveta Evrope u okviru tog programa spovodi nabavke, učestvuje u izradi projektno-tehničke dokumentacije, kao i u zaključenju i praćenju realizacije ugovornih sporazuma, završetak izgradnje stanova planiran je u novembru ove godine. Izvođač radova je konzorcijum preduzeća koji čine „Grading“ d. o. o. iz Paraćina, beogradski „Ilingzo“ d. o. o. i „NID - energy sistems“, a vrednost ugovora za izgradnju objekata iznosi 566.653,84 evra.
Od 16 stanova koji će u okviru tog programa biti sagrađeni u Sremskim Karlovcima, 12 će se davati korisnicima u zakup s mogućnošću otkupa. Četiri su predviđena za takozvano socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima (ŠUZ), odnosno za smeštaj posebno ugroženih izbeglica – samohranih roditelja s decom, staračkih porodica, te onih s invalidnim i bolesnim članovima. Za razliku od preostalih 12, pomenuta četiri stana neće moći da se otkupe i njima će upravljati lokalna samouprava u saradnji s Centrom za socijalni rad.
Po rečima rukovodioca Odeljenja za društvene delatnosti u karlovačkoj opštini Nade Ostojić Agbabe, na osnovu sprovedenog konkursa i po propisanim ulovima, odabrani su korisnici 12 stanova, dok je u toku izbor za preostale.
– Komisija će tokom ove ili sledeće sedmice, zajedno s Centrom za socijalni rad, utvrditi konačnu listu korisnika stanova namenjenih izbeglicama koje spadaju u kategoriju ugroženih – kaže Nada Ostojić Agbaba. – Donošenju te odluke prethodilo je sklapanje sporazuma o saradnji između Centra za socijalni rad i Opštine. Jedan od korisnika ta četiri stana će imati ulogu domaćina. On će biti spona između Opštine i Centra za socijalni rad. Ti stanovi će biti posebni prilagođeni potrebama invalida, imaće jedan ili dva stana u prizemlju s velikim ulaznim vratima i pristupnim rampama.
Nada Ostojić Agbaba kaže da će u stanovima na Čeratu živeti tročlana domaćinstva do petočlanih. Korisnici su isključivo iz Karlovaca, koji do sada nisu bili uključeni ni u jedan projekat za stambeno zbrinjavanje. Ona poručuje izbeglicama u Karlovcima koje još nisu došle do krova nad glavom da se obrate Odeljenju za drušetvene delatnosti i ostave podatke o sebi, između ostalog i o tome na koji način bi želeli da reše stambeno pitanje, budući da su za to u opciji otkup seoskih kuća, davanje građevinskog materijala za adaptaciju i završetak gradnje, dodela montažnih kuća onima koji imaju placeve i kupovina stanova.
Gradi se i vodovod
Karlovačka opština osim što je obezbedila prostor za gradnju stanova, prema međusobnom sporazumu svih učesnika u programu, u obavezi je i da komunalno opremi zemljište na kom je u toku gradnja. Lane je izgrađena fekalna kanalizaciona mreža, a uskoro bi trebalo i vodovod da bude obezbeđen. Sudeći prema informaciji juče objavljenoj na zvaničnom sajtu opštine, gradnja vodovodne mreže na osnovu konkursa poverena je novosadskom „Instel-inženjeringu”, koji će taj posao obavljati zajedno sa firmom „Elit” iz Rume. Vrednost radova bez PDV-a je 4.374,249 dinara, a rok za završetak 30. jun.
Novac za realizaciju projekta obezbeđen je u Fondu Regionalnog stambenog programa, preko Banke za razvoj Saveta Evrope. U njemu, osim opštine i JUP-a, učestvuje i Komesarijat za izbeglice i migracije. Regionalni program stambenog zbrinjavanja je zajednički višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, kojim se obezbeđuju trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodica u regionu. Sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je parama Evropske unije, koja je najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske.