Intervju: Dobrosav Arsović, direktor JKP „Novosadska toplana“

 Ono što je bitno za građane Novog Sada je svakako činjenica da je u ovoj godini „Novosadska toplana“ dva puta snizila cena usluga. S obzirom na to da ispraćamo 2018. godinu, o postignutim poslovnim rezultatima, planovima, investicijama… razgovarali smo sa direktorom JKP „Novosadska toplana“ Dobrosavom Arsovićem.

- Mnogo toga smo uradili u ovoj godini i sumiranje utisaka se nameće samo po sebi, pogotovo kada ste na čelu velikog i složenog sistema kao što je „Novosadska toplana“ – kaže za „Dnevnik“ Arsović. - Naravno, i više sam nego zadovoljan učinkom u 2018, pogotovo zbog činjenice da smo domaćinskim i odgovornim poslovanjem stvorili uslove za dva sniženja cena usluga.   

Poslovnu 2017. godinu završili ste uspešnije nego godinu pre toga, što je bio jedan od faktora da se visoko pozicionirate u godišnjem izveštaju “100 naj... privrednih društava u Srbiji”, koji objavljuje Agencija za privredne registre. Kako Toplana stoji finansijski?

- Odlično. Toplana je stabilno i likvidno preduzeće. Držimo se proverenog recepta za uspeh i opet nam se isplatilo, jer poslovnu 2017. godinu završili smo pozitivnim rezultatom u iznosu od 1,3 milijarde dinara, što je dobit veća čak za 55,1 odsto nego u 2016. godini. Dodatne prihode u 2017. godini, u iznosu od 794 miliona dinara, ostvarili smo prodajom električne energije iz kogeneracionog postrojenja na Toplani „Zapad“ i u 2018. smo iz iskazanog rezultata za 2017. godinu u budžet Grada uplatili 646,4 miliona dinara. To je značajan doprinos napretku Novog Sada, jer je nekorišćenjem para, već uplatama u gradski buyet, stvorena mogućnost da se one preusmere i iskoriste za unapređenje drugih segmenata komunalnog sistema Grada kojima je to potrebno. Naravno, sve ovo uticalo je da se nađemo među sedam najprofitabilnijih javnih preduzeća u državi u izveštaju koji ste spomenuli, koji svake godine objavljuje Agencija za privredne registre.   

Dosta se pričalo i o automatizaciji podstanica. Kolikog je obima bio taj posao?      

- Tokom ove godine realizovali smo po obimu najveći posao na automatizaciji toplotnih podstanica. U 2018.  završena je automatizacija i modernizacija 441 primarne toplotne podstanice, odnosno 175 mega vata konzuma, što je bila investicija vredna 2,9 miliona evra i samostalno smo je finansirali. Strateškim višegodišnjim sprovođenjem procesa automatizacije došli smo do nivoa od 1.600  potpuno modernizovanih primarnih podstanica na sistemu za daljinski nadzor i upravljanje, što čini ukupno 75 odsto konzuma ili 665 MNJ. Ovakvih primera je veoma malo i u evropskim okvirima. Ulaganjem u automatizaciju toplotnih podstanica „Novosadska toplana“ ostvarivaće uštedu od oko milion evra po grejnoj sezoni. Veoma smo ponosni što je ovaj projekat prepoznat kao visokoefikasan i održiv po više kriterijuma od strane Slovenačke agencije za održivi razvoj, te smo iskoristili pogodnost koju je Vlada Slovenije ponudila preko svoje kancelarije CMSR za projekte koji doprinose energetskoj efikasnosti, da donira 30 odsto investicije. Ove godine ta donacija iznosila je oko 850.000 evra.

Grejnu sezonu obeležila su dva sniženja cena svih usluga. Kako ste to uspeli? 

- Odgovorno poslovanje je, između ostalog, rezultiralo prvim predlogom Odluke „Novosadske toplane“ o smanjenju cena usluga u 2018. godini, na koji je Gradsko veće dalo saglasnost sredinom septembra, i te cene počele su da se primenjuju 1. novembra. Nepuna dva meseca nakon toga uputili smo još jedan predlog da se cene snize za još tri odsto, što je Gradsko veće na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem rado prihvatilo na sednici održanoj 26. decembra 2018. godine, tako da smo u ovoj godini uspeli i drugi put da obradujemo Novosađane sniženjem cena usluga koje pružamo. Variranje cene nafte na tržištu, kao i cene gasa, osnovnog energenta koji koristimo, trudimo se da amortizujemo povećanjem ukupne efikasnosti celog sistema, a ne povećanjem cena usluga. Naime, svi radovi o kojima govorimo, za cilj, između ostalog, imaju da se efikasnost sistema podigne na viši nivo tako da za istu količinu proizvedene toplotne energije utrošimo manje energenata. 

S početkom grejne sezone 2018/2019. godine u rad je pušten i novi kotao na Toplani „Istok“. Šta je sve tamo urađeno?    

- Najznačajniji projekat „Novosadske toplane“ za 2018. godinu bio je realizacija projekta izgradnje novog kotlovskog postrojenja kapaciteta 60 MNJ na toplani „Istok“. Ovo je bio izuzetno zahtevan inženjerski izazov imajući u vidu zadate vremenske rokove i da je u međuvremenu uspešno sproveden i postupak eksproprijacije na parceli toplane „Istok“. Sistem za proizvodnju toplotne energije za grejanje toplane „Istok“ dobio je novo, visokoefikasno kotlovsko postrojenje sa stepenom korisnosti od 98 odsto i izuzetno niskom emisijom produkata sagorevanja u skladu sa najvišim standardima EU. U skladu sa strategijom razvoja toplifikacionog sistema Grada, novo kotlovsko postrojenje dugoročno će povećati energetsku efikasnost, raspoloživost i pouzdanost rada toplane „Istok“, kao i kvalitetnije snabdevanje toplotnom energijom za grejanje na Podbari, Rotkvariji i u delu Starog grada.

Sa ponosom mogu da kažem da je novi objekat toplane „Istok“ arhitektonski i estetski izuzetno uklopljen u urbanističku celinu ovog dela grada. Ugovorena i realizovana vrednost radova je 325 miliona dinara i oni su u potpunosti finansirani iz sopstvenih sredstava preduzeća.   

- Ove godine rekonstruisano je 15 kilometara vrelovodne mreže, odnosno položeno je 32,5 kilometra novih cevi u rovove. Vrelovodna mreža je od vitalnog značaja za distribuciju toplotne energije od izvora do domova i poslovnih objekata korisnika naših usluga. Značajno se smanjuju gubici na mreži, havarije su svedene na minimum i grejanje je kvalitetno i kontinuirano. Kad već pričamo o radovima, spomenuo bih da smo u cilju efikasnijeg obavljanja poslova na terenu, kao i brige o zdravlju i bezbednosti zaposlenih koji takve poslove rade, u poslednje tri godine obnovili čak 80 odsto voznog parka, što je u potpunosti finansirano iz sopstvenog novca preduzeća. 

Počela je izgradnja kogeneracionog postrojenja na Toplani „Jug“, nešto vrlo slično postojećem postrojenju na „Zapadu“. Kakva su očekivanja od  „Juga“ i do kada će trajati radovi?      

- Kao povlašćeni proizvođač električne energije nastavljamo sa sprovođenjem strategije korišćenja podsticaja za visokoefikasnu kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije. U toku je realizacija ugovora o rekonstrukciji toplane „Jug“ i izgradnji kogeneracione elektrane na ovoj toplani, instalisane snage 4 MNje 4 MNJ.  Do kraja naredne kalendarske godine planirano je da se izgradi kogeneraciono postrojenje i izvede građevinska rekonstrukcija toplane „Jug“ sa izgradnjom svih pomoćnih podsistema. Planirano je da se iz kogeneracionog postrojenja toplane Jug isporučuje godišnje oko 30.000 megavat časova električne i 30.000 MNJh toplotne energije. Ugovorena vrednost radova je 500 miliona dinara i u celosti će biti finansirani iz sopstvenih para preduzeća. Podsećam da je kogeneraciona elektrana „Zapad“ za prvih 27 meseci eksploatacije proizvela ukupno 165 miliona kilovat časova električne i isto toliko toplotne energije, a Toplana kao povlašćeni proizvođač prodala EPS-u električnu energiju u vrednosti 15 milona evra. Kontinuiranim strateškim ulaganjima u modernizaciju tehničkog sistema, „Novosadska toplana“ krupnim koracima grabi u procesu tranformacije u 4. generaciju sistema daljinske energetike i nameće se kao regionalni lider.

Ono što sigurno još interesuje naše čitaoce je kako ćete grejati za vreme novogodišnjih praznika?

- Tokom prazničnih dana i noći korisnici mogu da očekuju tople domove. Ništa nas neće omesti u planu da ostanemo na visini zadatka kako tokom praznika, tako i svakog preostalog dana grejne sezone. Iskoristio bih priliku da vama u „Dnevniku“, vašim čitaocima i svim sugrađanima poželim sve najbolje u Novoj godini, da veruju u sebe i sopstvene snage i mogućnosti, da budu dobrog zdravlja i vedrog duha.

- Pored radova na Toplani „Jug“, koji ne utiču na kvalitet grejanja korisnika sa ovog konzumnog područja, izvode se radovi na još dva mesta – kaže Dobrosav Arsović. - U toku je izgradnja vrelovoda i vrelovodnih priključaka za delove Kliničkog centra Vojvodine, koji do sada nisu bili priključeni na sistem daljinskog grejanja „Novosadske toplane“. Radovi se odvijaju u fazama, a u okviru prve faze do sada su priključeni Farmaceutski i Medicinski fakultet i ti radovi ne utiču na kvalitet isporuke toplotne energije u tekućoj grejnoj sezoni.Takođe učestvujemo u projektu „Novi Sad 2021 – evropska prestonica kulture“, u okviru kog se izvode radovi na izgradnji vrelovodne mreže i priključaka za Kinesku četvrt.

Aleksandra Brzak