I novosadski vatrogasci heroji u gašenju požara na Staroj planini

Vođa Vatrogasno-spasilačkog odeljenja Dejan Baranji, koji je predvodio prvi deo ekipe, kaže da su iz Novog Sada otišli s tri vozila kojima su mogli savladati nepristupačne delove Stare planine, a onda se dalje kroz šumu provlačili peške, noseći manju opremu i gaseći vatru. Nepristupačan teren je, dodaje, dosta uticao na to da lokalizovanje vatre dugo traje.

– Bilo je to dosta drugačije iskustvo jer mi ovde, na našem terenu na kojem radimo, nemamo takvih uspona, Novi Sad ima jedino deo prema Iriškom vencu, mada je i to dosta blaže nego ono sa čime smo se tamo susreli – objašnjava Baranji. – Tamo su vrlo velike strmine, a bilo je dosta gorivog materijala. Šuma je u pitanju, i to četinarska. One gore veoma jakim intenzitetom pa se požar velikom brzinom širi dalje i guta stabla u sekundi. Stoga smo najpre napravili dogovor s kolegama iz tog kraja o tome kako ćemo raditi. S nama su, da ne bismo zalutali, išli meštani koji poznaju teren kao svoj yep. Oni tačno znaju koja stena se nalazi na kojem mestu, gde je koje stablo, dolina, put i tome slično, i dosta su nam pomogli svojim znanjem. Plus, radili su na tom terenu s nama i pomagali da ugasimo sve.

Baranji objašnjava da je nekolicina kuća bila na putu vatre te su bile ugrožene, pa su najpre štitili njih, a posle gasili šumu da bi sprečili veću materijalnu štetu. Kako kaže, zbog jedne od kuća kojima je pretila vatra ostali su na terenu do 22 časa, ne želeći da je ostave nezaštićenu. Šteta je velika, dodaje Baranji, jer se površina koja je gorela meri u hiljadama hektara. Naš sagovornik ističe i da njihove kolege iz Trgovišta, s kojima su išli na teren, nisu sumnjale u njih zato što su iz ravnice.

Timski rad

Vatrogasac-spasilac Ćorđe Jerinić objašnjava da je organzacija tokom cele akcije bila veoma dobra, te da im je, bez obzira na to što je to njihov posao, bilo veoma drago što su pomogli i zaštitili Staru planinu od vatrene stihije.

– Posle svake intervencije, kad znate da ste pomogli nekome, osećaj je fantastičan, a pogotovo sada kada smo išli na teren koji nam je bio nepoznat – navodi Jerinić, i dodaje da je njihov kolega Dejan Baranji brinuo o njima, mlađim vatrogascima, kao da su njegova deca. – To je bio moj prvi šumski požar. Od starijih kolega, ali i svih ostalih, dosta toga sam naučio. U takvim situacijama i na takvim terenima nauči se kako se gasi veliki požar, koji je veći i jači od nas po pet do deset puta kad zahvati drvo od 20-25 metara visine. To je veliko i novo iskustvo koje su nam oni preneli. U takvim trenucima je u glavi jedino da se držimo plana i poštujemo timski rad kako je i naređeno i kako smo se organizovali. Da pazimo jedne druge i čuvamo se.

– Nema tu mnogo mesta strahu, morate da razmišljate hladnom glavom, da gledate oko sebe i vodite računa o tome kroz kakav predeo se krećete, pazite da se niko ne povredi, ne zaostaje, da kontaktirate jedni s drugima, da ne idete sami – naglašava Dejan Baranji. – Nije mi to bio prvi požar, ali ne mogu ni da se pohvalim velikim brojem šumskih požara, koji se mnogo razlikuju od drugih. Ima iskustva, ali svaki požar je za sebe. Možete unapred znati kakva je situacija, ali morate da je pratite jer uvek može doći do neželjenih okolnosti.

Prvu ekipu novosadskih vatrogasaca smenila je druga, koja je zajedno s celim timom koji su, osim njih i meštana, činili i pripadnici Žandarmerije i šumari, spasla ogroman kompleks šuma na Staroj planini.

V. Bijelić

Foto: S. Šušnjević