HRANA NIJE ZA BACANJE Kampanja „Sve po spisku” podstakla građane

Desetak volontera iz Udruženja „Balkan IDEA” i Pokreta gorana Vojvodine, a po projektu „Art fjužna” o uličnoj kampanji „Pokreni globalnu promenu”, u dvočasovnom razgovoru s prolaznicima, uspelo je u osnovnoj nameri. Projekat je podržan kroz „Erazmus plus” program Evropske komisije.

– Razgovarali smo s 343 građana, a u tih 120 minuta računamo da je kampanju primetilo i o njoj se informisalo tri puta više prolaznika – kaže jedan od aktivista udruženja „Balkan IDEA” Aleksa Savić. – Pitali smo sugrađane da li prave spisak uoči odlaska u kupovinu, šta i koliko kupuju za praznične i slavske trpeze, da li pripremaju više nego što je potrebno i šta rade s viškom hrane, kao i da li nasedaju na reklamne cake marketa koji uz bombastične popuste mame kupce da pazare više nego što im je zaista potrebno.

Reakcije onih koji su aktivno učestvovali u kampanji bile su različite.

– Oko 60 odsto njih reklo je da je svesno toga da se hrane pripremi obično više nego što je potrebno, od čega bar deo završi u smeću – kaže Savić. – Većina ih se složila da to jednostavno nije u redu jer smo dobili odgovore da ljudi bacaju čak i do polovine onoga što su pripremili te da su svesni toga da navike moraju da menjaju. Neki su rekli da će ubuduće svakako pripremati manje, pa makar gosti i „lizali tanjire”, jer je i to bolje nego da su trpeze pred njima pune, a da posle ta hrana završi u kontejneru.

Ipak, po rečima našeg sagovornika, bilo je i onih koji nisu svesni toga da olako bacaju hranu.

– Neki su lakonski odgovarali da bacaju višak i da tu ne vide ništa čudno, a kada smo ih pitali da li je to u redu, tek su se tada zamislili nad svojim postupcima – kaže Savić.

Pošto su mladi volonteri prvi put organizovali takvu kampanju, zadovoljni su učinkom.

– Bitno je da smo ušli u suštinu problema, ali to omogućava da pomenute probleme samo zagrebemo, ali i podstaknemo sugrađane na to da razmišljaju o tome koliko hrane im je zaista potrebno i da pokušaju da tolike količine kupe i pripreme – kaže naš sagovornik, dodajući da fokus treba staviti na hiperprodukciju i hiperkonzumaciju.

Kod nas u velikoj meri i dalje važi pravilo da se „pred gostima treba pokazati i da je događaj propao ukoliko hrane na trpezi ne ostane i posle obroka”. Lep je to prizor, ali posle nastaju problemi kojih većina nas još nije dovoljno svesna, a to je da se ta hrana obično danima vuče po frižideru, dok ne završi u kanti za otpatke. A upravo je to ono što treba svi zajedno da menjamo.

S. Savić