Hitno potrebna „sveža krv”

i inače naporan i specifičan, posao. Tim herojima iz senke manjak ljudi trenutno predstavlja najveću prepreku, a prate je problemi zastarelih vozila, opreme, nedostatak kontinuiranog finansiranja i mogućnosti za obuku, ali i odgovarajuća zakonska regulativa. Osim svega toga, predsednik Sindikata vatrogasaca Srbije sa sedištem u Novom Sadu Duško Ninkov kaže da su Novom Sadu potrebne i dodatne vatrogasne stanice da bi vreme reagovanja novosadskih vatrogasaca bilo što kraće.

– Nedvoljan broj vatrogasaca muči i nas, ali i ostale vatrogasce u Srbiji, što je posebno izraženo od kada postoji zabrana zapošljavanja u javnom sektoru – objašnjava Duško Ninkov. – Imamo prirodan odliv ljudi koji idu u penziju, a na njihovo mesto ne dolazi niko. Uzimajući u obzir da, zbog prirode posla koji iziskuje fizička opterećenja, vatrogasac daje svoj maksimum od 25. do 40. godine, starosna struktura jedinice je takođe veoma bitna. Potrebna je sveža krv, mladi ljudi, upravo zbog toga što su potrebne godine da bi neko mogao samostalno ići na požare.



Vatrogasna jedinica u Novom Sadu centralna je za Južnobački okrug, a pokriva čitavu teritoriju novosadske opštine. Ukupno broji 89 ljudi, odnosno 19 po smeni, među koje se, osim operativnih vatrogasaca koji idu na teren, ubrajaju i nekoliko operatera, kao i šef smene. To je, kaže Ninkov, nedovoljno.

– Na primer, 1990. godine u Novom Sadu je bilo 25 ljudi po smeni, a sada nas je šestorica manje, što je jasan znak gde smo. Ovo je velika opština, univerzitetski centar i ima dosta turista te mislimo da se pod hitno mora primiti još novih vatrogasaca pa da bar doguramo ponovo do 25 ljudi po smeni – upozorava Ninkov.



Po njegovim rečima, ove godine, koju karakteriše nešto manje posla nego proteklih, dnevno ima od dve do četiri intervencije, koje se međusobno razlikuju. Zbog toga se, kaže, često dešava da nema dovoljno ljudi u smeni te se za neku intervenciju moraju zvati zaposleni koji su svoju smenu već odradili da dođu od kuće.



– Ako njima treba u proseku oko pola sata da dođu do Vatrogasnog doma, postoji velika verovatnoća da će se u to pola sata nešto desiti, a da neće imati ko da odreaguje jer su svi iz smene već na intervencijama. Ne možemo očekivati pomoć ni od susednih jedinica, na primer iz Bečeja, jer im treba mnogo vremena da stignu do Novog Sada. Zbog manjka ljudi, dešava se i da za neku prosečnu intervenciju moramo da angažujemo dodatne ljude, što se u razvijenim zemljama, na primer, dešava samo u retkim i izuzetno velikim intervencijama – kaže naš sagovornik.



Poziv vatrogasca karakteriše urgentnost i širok spektar delovanja. Kao kaže Ninkov, osim gašenja požara, u to spada i spasavanje ljudi iz narazličitijih situacija, kao što su neke tehničke intervencije ili hemijski akcidenti, ali i spasavanje životinja. Zbog toga, napominje, dovoljan broj zaposlenih je preduslov za dobro obavljen posao.



– Naravno, ne dozvoljavamo da nas to ugrozi i trudimo se da manjak ljudstva nadomestimo koliko možemo. Kao sindikat, apelujemo i slali smo dopise premijeru i nadležnom ministarstvu sa zahtevom da se naša služba izuzme iz zabrane zapošljavanja. Postoje jedinice u Srbiji gde je, usled toga, funkcionisanje vatrogasnih jedinica prilično otežano.



Priroda posla našeg sagovornika zahteva i da čuvena crvena vatrogasna vozila savršeno funkcionišu. Po njegovim rečima, vatrogasna vozila kod nas su, u proseku, stara 29 godina, a ona koja su prevalila četvrtu deceniju su, kaže, ispravna, ali nepouzdana. Isti problem je i s opremom, koja je zastarela, a u nekim jedinicama, kaže on, mnogo toga i ne postoji.



Još jedan problem s kojim se susreću ti hrabri i humani ljudi je nedostatak realističnog treninga pri obuci mladih kolega te je nakon četvormesečnog kursa, kaže Ninkov, potrebno da mladi kolega još nekoliko godina uči posao od iskusnijih, da bi na kraju bio sposoban za samostalan rad. Čitava situacija, kaže on, mogla bi se poboljšati kroz kontinuirano finansiranje, koje sada izostaje, i dugoočekivani zakon o vatrogastvu. 



– Kontinuirano finansiranje kompletne službe nam je izuzetno bitno jer bi situacija bila mnogo bolja kada bi se, na primer, na svakih pet ili deset godina nabaljali nova oprema i vozila. Zalažemo se i za zakonsku regulativu koja će sve to obuhvatiti. Na nas se trenutno primenjuje Zakon o policiji i Zakon o zaštiti od požara, a zakon o vatrogastvu odavno postoji u drugim zemljama – kaže predsednik Sindikata vatrogasaca Srbije.



D. Ristić

 

Neophodno još stanica

Cela teritorija novosadske opštine štiti se iz Vatrogasnog doma u Ulici Jovana Subotića, jedinog u našem gradu. Duško Ninkov skreće pažnju na to da i to ume da oteža posao njemu i njegovim kolegama.– U velikim gradovima kao što je naš postoji po nekoliko stanica – kaže Ninkov. – Kod nas bi trebalo da ih bude tri, odgovarajuće uređenih i s dovoljnim brojem ljudi.