„Gorocvetni Srem” iz Starih Ledinaca okuplja kreativke
Udruženje „Gorocvetni Srem” iz Starih Ledinaca okuplja i podržava kreativne žene koje svojim radovima iskazuju svet mašte i, pre svega, talenat, a sve to iz čiste ljubavi.
Naime, da bi aktivirale seosku sredinu i spojile one koji svoju kreativost ispoljavaju na različitim rukotvorinama, Jasminka Bašić i Marija Savić su 2012. godine osnovale to udruženje i od tada do danas nastupaju na raznim manifestacijama u gradu i okolini.
Kako kažu, Fruška gora im je oduvek bila inspiracija, te je dovoljno da se prošetaju tamošnjom šumom, pogledaju rasplamsane boje i oblike drveća i lišća i da im se javi neka nova ideja za proizvode.
– Sve je počelo od izrade nakita, i na to smo još uvek najviše fokusirane, ali volimo i da slikamo i oslikavamo staklo, radile smo i unikatne torbe, kecelje itd. – priča predsednica Udruženja Jasminka Bašić.
– Nas dve smo jedine aktivne. Iako to može promovisati Stare Ledince, za konstantan rad u Udruženju nema mnogo zainteresovanih, ali nas podržavaju mlađe žene. Doduše, one imaju decu i zaposlene su, imaju dosta obaveza, pa dođu povremeno da nam pomognu i učestvuju u našem radu.
Udruženje „Gorocvetni Srem” svake godine u decembru organizuje novogodišnji sajam u prostorijama mesne zajednice Stari Ledinci, gde okupe kreativke iz Novog Sada, Kovilja, Beočina, Rakovca i drugih okolnih mesta, pa je to prilika da svi meštani pogledaju i kupe unikatni nakit, garderobu, detalje i druge radove tog udruženja, ali i drugih.
– Ljudima se dopadaju takve stvari, ali platežna moć je toliko mala da naš rad ostaje samo na hobiju i ljubavi – objašnjava naša sagovornica. – Izlagali smo na svim divnim manifestacijama u gradu, poput „Novosadskog noćnog bazara”, „NS marketa” i drugih, ali retko ko hoće da kupi rukotvorine. Mislim da nama, kao malim stvaraocima, ne ide baš naruku takav vid prodaje jer su zakupnine tih mesta preskupe za nas, nije nam isplativo.
Marija Savić je dodala da ne žele da razvijaju svoj rad kao biznis jer im nije u cilju da budu preduzetnice, zbog toga što sve to rade iz ljubavi i ne gledaju na izradu rukotvorina kao posao.
– Mi baš i nismo željne i voljne da sve radimo kao menayeri i da na naše radove gledamo kao biznis – da je tako, morale bismo mnogo više da se angažujemo i ulaganja bi bila veća – kazala je Marija. – Bilo bi dobro da za nas koji nismo preduzetnici i u mogućnosti da stvaramo i ulažemo nešto više, postoji prostor u gradu u kojem bismo bez neke kotizacije mogle prikazati i približiti ljudima naš rad. Tako bismo mogle dobiti povratnu informaciju, ali i uložiti novac od prodaje u materijal.
V. Bijelić
Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” sufinansiran je od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.