Gojkov i Darkov robot pomaže slepima

Ta dva mlada pronalazača briljirala su zahvaljujući svom izumu – robotu Finču (Finć) koji pomaže slepim osobama da se snađu u prostoru. Sledeći korak za njih dvojicu trebalo bi da bude učešće na Sajmu inovacija u Ženevi, gde su pozvani, ali za odlazak im je potrebno oko 5.000 evra.

– Bili smo na takmičenju „Inost mladih” u Bosni, kada smo, u hotelu u kojem smo bili smešteni, upoznali slepog čveka koji na osnovu Brajeve azbuke pravi knjige – seća se Gojko Panić. – Veoma nas je zadivilo kako on bez čula vida uspeva da uradi sve svoje poslove. Hteli smo da pomognemo takvim osobama na neki način. Ideja je bila da napravimo robota Finča, koji bi funkcionisao kao neki pas vodič. Slepi bi ga koristili za orijentaciju u prostoru i on bi ih obaveštavao o preprekama i usmeravao gde treba da idu i kako da se kreću.

Kako objašnjava drugi deo tima Darko Birač, kada robot, koji je malih dimenzija i liči na nešto većeg belog miša, prilikom kretanja naiđe na prepreku, njegovi senzori to detektuju i on je zaobiđe. Osim toga, on ima i glasovnu opciju, odnosno odgovara na pitanja, što predstavlja edukativni aspekat naprave. Nakon što je Finč završen, dvojica sedmaka su, uz svoju mentorku, nastavnicu informatike Jasminu Jerković, poslali video-zapis o svom projektu na takmičenje u SAD, na osnovu čega su i osvojili prvo mesto.

– Nagradu smo dobili za ideju i realizaciju, odnosno programiranje – kaže Darko. – Potajno smo priželjkivali da pobedimo, a sada se nadamo nekom daljem napretku. Voleli bismo da odemo u Ženevu i tamo se oprobamo.

Gojkov omiljeni predmet je, osim informatike, matematika, a obojica u slobodno vreme, između ostalog, treniraju fudbal i sviraju gitaru. Sličnosti nisu slučajne, imajući u vidu da su njih dvojica rođaci. Obojica planiraju da upišu gimnaziju, a potom i informatičke tehnologije, da tako, kako kaže Darko, stvore dobar temelj za obrazovanje. Ovaj dvojac je, pre svetskog uspeha, iza sebe već ostavio zavidan broj priznanja sa raznih takmičenja i festivala nauke.

Sve u vezi s robotom koji su napravili, kažu, naučili su na časovima informatike. Mentorka Jasmina Jerković bila je uz njih, a dodatno su radili i kod kuće. Za taj projekat im je trebalo više od tri meseca intenzivnog rada, dok, zajedničkim snagama, neke manje složene zadatke mogu završiti i za sat-dva.

– Iza nas je dosta rada i još uvek se radi pa se nadam da će i u budućnosti biti mnog lepih dostinuća naših učenika – kaže nastavnica informatike Jasmina Jerković. – Kada se radi, uspeh se, prirodno, priželjkuje. Ipak, deca moraju da shvate da samo svojim trudom i radom mogu postići nešto i biti primećena. To se i u ovom slučaju pokazalo i njihov rad je visoko vrednovan. Nadam se da će se tako i nastaviti.

Međutim, kao i u većini škola, oprema na kojoj su kaćki svetski šampioni pripremali svoj projekat nije na zavidnom nivou.

–  Za softver se još i snalazimo, ali hardver nam je najveća boljka, što, verujem, nije slučaj samo s našom školom. Tehologija napreduje iz dana u dan, a mi nismo u mogućnosti da to pratimo. Često deca i ja donosimo opremu od kuće i trudimo se koliko možemo. Na kraju, svi ti uspesi, u stvari, pokazuju koliko je tu zaista rada, truda i želje da nešto novo nauče, usavrše i prenesu na mlađe generacije – kaže nastavnica.

Darko i Gojko, nakon svetskog uspeha na takmičenju u Americi, sada svoju pažnju usmeravaju na sajam u Ženevi, gde se nadaju da će uspeti da odu i pokažu šta umeju. Da bi proširili vest o svom pronalasku, oni su napravili i „Fejsbuk” stranicu „Finć i Funć na putu za Ženevu”, na kojoj mogu da se prate novosti u vezi s tim timom naših mladih naučnih nada. Kako nam je rekao Gojkov otac Stanoje Panić, podrška roditelja je maksimalna, a uz dodatnu pomoć dobrih ljudi, on se nada da će deca uspeti da otputuju na takmičenje. Ukoliko neko želi da im pomogne u tome, može se javiti u OŠ „Đura Jakšić” u Kaću, nastavnici Jasmini Jerković, ili Gojkovim i Darkovim roditeljima, koji će ih uputiti na koji način mogu to učiniti. Ako stignu do Ženeve, Dako Birač i Gojko Panić još jednom će svetu predstaviti svog nesvakidašnjeg robota, a za tu priliku, kažu, „krčkaju” još ponešto u svojoj informatičkoj kuhinji.

D. Ristić

Foto: B. Lučić